Izvor: Politika, 01.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magistrala čistih snova
"Gradska čistoća" i "Zelenilo" juče počeli akciju čišćenja prilaza Beogradu
Ibarsku magistralu na ulazu u srpsku prestonicu, posebno neasfaltirane delove uz sam put, do juče je pritiskao neprijatan i svakako neželjeni teret – đubre. Čega sve kraj Ibarske nije bilo: flaša, pikavaca, celofana... Možda se na ovom svojevrsnom smetlištu koje se protezalo od Lipovičke šume do Radničke ulice moglo pronaći i poneko zaboravljeno, odbačeno sećanje ili neki, u mraku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poklonjeni, prvi poljubac. Ipak, da se odlučio da potraži tako nešto pre jučerašnjeg dana, morao bi čovek po obodu magistrale mukotrpno da traga. Bogami i da se pošteno isprlja.
Od juče, zahvaljujući vrednim radnicima Javnog komunalnog preduzeća "Gradska čistoća" i Javnog komunalnog preduzeća "Zelenilo", đubreta ovde nema. Prilaz Beogradu kod Lipovičke šume sada krasi samo zelena trava kroz koju, tek ponegde, proviri davno snevani "krajputaški" san nekog od umornih vozača kamiona koji Ibarskom magistralom, čini se, odvajkada, krstare.
Morali su, međutim, kamioni svoje mesto juče da ustupe ljudima odevenim u narandžaste i zelene uniforme. Upravo su ti ljudi, radnici "Zelenila" i "Čistoće", od ranog jutra "krstarili Ibarskom", stežući u preplanulim rukama svetloplave kese u koje su strpljivo trpali šut, omote sladoleda, kutije u kojima se nekada nalazio keks, plastične flaše... Smeće kao da se godinama tu gomilalo, toliko ga je bilo. Ili je, možda, svest putnika namernika na našim putevima o važnosti očuvanja prirode niža nego što bi trebalo da bude? Ili nam, ipak, samo nedostaje komunalna policija? Pitanja je mnogo, kao i đubreta što je bilo.
Sefik Kasumi, tridesetdvogodišnji radnik "Gradske čistoće", juče je pošteno zasukao rukave. Graške znoja koje su se sijale na njegovom čelu nisu mu ni za trunku umanjile široki osmeh. Rad je za njega, izgleda, kao igra, kao pesma. Uživa u njemu, kao što sa zadovoljstvom odahne kada baci pogled na predeo koji je svojim rukama očistio i koji je pod njegovim dlanovima zablistao.
– Nije mi teško da radim, da čistim, ma kakvi teško. Ima ovde svačega: flaša, kutija od ulja za motore, celofana... Bacaju ljudi šta stignu. Ali kad pogledam poljanče koje sam počistio, znam da će mi telom proći neka milina. Uvek je tako – rekao je veselo Kasumi koji već trinaest godina radi u "Čistoći".
Do njega, rame uz rame, punom parom radio je Milosav Bućić sa Zlatibora, pedesetdvogodišnji radnik "Zelenila". Obratio se novinaru "Politike" rečima: "Daj ti meni malo tvog soka, a ja ću tebi izjavu. Važi?"
"Trange-frange" razmena u Srbiji dobre rezultate i sasvim lepu primenu, čini se, ima svuda i u svemu, pa zašto ne bi i u ovom slučaju. Kada se osvežio, Bućić je i prozborio:
– Ima dosta da se čisti ovde, u Lipovičkoj šumi, ali ne previše. Dobro je da se radi, kad ti kažem. Ima šuta, flaša, ali i mrtvih životinja pokraj Ibarske magistrale. Ipak, kada mi ovde pročešljamo sa kolegama iz "Čistoće" ostaće samo čistac. Ništa ti ne brini...
--------------------------------------------------------------------------
Smeće odlazi na gradsku deponiju u Vinči
Pokrenuli smo akciju čišćenja prilaza Beogradu u kojoj danas učestvuje 150 ljudi i 30 vozila, iako to nije u našoj, ni u nadležnosti "Zelenila" – objasnio je juče Dragan Ignjatović, generalni direktor "Gradske čistoće".
Istakao je i da jučerašnja akcija predstavlja samo početak čišćenja svih prilaza Beogradu (Ibarska magistrala, prilaz iz pravca Novog Sada, Zrenjaninski put, Avalski put i Smederevski put) koja će se obavljati jednom nedeljno, tačnije svake subote zaključno sa 28. julom 2007. godine.
– Prljavština koja u ovim akcijama bude uklonjena biće smeštena na jedinu postojeću gradsku deponiju u Vinči – napomenuo je Ignjatović.
Ovo odlagalište za smeće može da posluži još tridesetak godina.
Borko Pavićević
[objavljeno: 01.07.2007.]
.jpg)
