Izvor: Kurir, 09.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MILIJARDE € NA LEDU!
Zbog komplikovane procedure za legalizaciju objekata, nepostojanja katastra, ali i manjkavosti Zakona o planiranju i izgradnji, više od 902 miliona evra još od 2003. godine čeka da se slije u gradsku kasu
Ukoliko bi se procedura za podnošenje prijava za legalizaciju objekata pojednostavila, u gradsku kasu bi moglo da se slije najmanje milijardu evra! Naime, samo u deset beogradskih opština do zakonom predviđenog roka podneto je više od 120.000 zahteva za legalizaciju, a ukoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << se uzme u obzir to da je prosečna veličina objekata oko 100 kvadrata i da je srednja cena legalizacije oko 75 evra po kvadratu, dobija se suma od 902 miliona evra, koje bi grad mogao da inkasira. Ovaj broj bi mogao da bude i veći, ako se uzme u obzir to da je naša računica orijentaciona, jer se i cena građevinskog zemljišta menja i zavisi od gradske zone u kojoj se objekat nalazi.
Naime, uzevši u obzir to da se iza Odluke o kriterijumima i merilima za utvrđivanje zakupnine i naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, dokumentu na 20 strana, krije i cena kvadrata, koja inače zavisi od zone u kojoj se objekat nalazi, a da zona ima pet, od nadležnih iz Direkcije nismo mogli da saznamo koliko cena precizno iznosi. Ova svojevrsna zavrzlama uglavnom je ostavljena za računicu samim građanima.
Dnevno proračunavanje cene legalizacije
Kako je za Kurir objasnio Nenad Bajić, iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, cena legalizacije kvadrata se „dnevno preračunava“.
- Kad se, prema propisima koje je kroz naknadu za građevinsko zemljište odredila Skupština grada, tačno odredi opštinska zona od centra ka periferiji, dobija se cena metra kvadratnog za legalizaciju nelegalnog objekta. S obzirom na to da su te cene iz 2003. godine, njih od tada svakodnevno prati gradski Zavod za statistiku i koriguje ih na dnevnom nivou - objasnio je Bajić.
Od oko 120.000 zahteva građana podnetih u 10 gradskih opština od 2003. godine, kad je Zakon o legalizaciji stupio na snagu, pregledano je jedva 40.000, a od ovog broja pozitivno je rešeno 19.255, dok je više od 4.500 zahteva odbijeno.
Katastar kamen spoticanja
Osnovni problem spore i komplikovane legalizacije objekata u gradu nadležni vide u katastru. On je, naime, prema njihovim rečima, izrađen još za vreme rata i na osnovu njega se ne može rešiti imovinsko pitanje, bez koga ni legalizacija nije moguća.
- Građani koji su podneli zahtev za legalizaciju dali su samo deo potrebne dokumentacije. U daljem procesu, oni treba da dostave dodatnu dokumentaciju, i tu se svi sapliću o katastar, jer je on zastareo i neadekvatan - kaže Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta. Za razliku od njega, Nenad Komatina, sekretar Sekretarijata za urbanizam, smatra da je problem u Urbanističkom planu Beograda.
- Ne može se samo pukim nabrajanjem javnosti dobro predstaviti ovako kompleksan problem, kao što je postupak legalizacije - kategoričan je Komatina, koji je prozvao našu redakciju „da obavesti javnost o divljoj gradnji na Grmovcu i Busijama“, koju je dosad uporno stimulisala sama opštinska vlast.
Upravo u ovoj opštini ima i najviše podnetih zahteva, čak 25.000, a slede Palilula sa oko 20.000 i Zvezdara sa 18.313 prijava.
Statistika ne predstavlja realnu sliku
Milan Popović, predsednik opštine Zvezdara, naglasio da statistički podaci, bar na njegovoj opštini, ne mogu da pokažu realnu sliku o stanju legalizovanih objekata i da je pitanje legalizacije komplikovanije nego što se misli.
- Zakon nije obavezao bespravne graditelje da u određenom roku legalizuju objekat već samo da prijave legalizaciju. Za ceo proces legalizacije treba dosta vremena i dokumentacije i otuda velika nesrazmera između podnetih i obrađenih prijava - kaže Popović. On je dodao da u opštini Zvezdara postoji specifičan problem u legalizaciji određenih objekata, jer neki od njih još nisu ni izgrađeni.
- Ljudi su u roku propisanom za legalizaciju prijavili i objekte koji ne postoje, verovatno u nadi da će ih naknadno izgraditi. Zasad imamo stotinak takvih slučajeva, a verovatno će ih biti još - naveo je Popović.[ antrfile ]
NOVI BEOGRAD - U dva roka za legalizaciju podneto je ukupno 8.214 prijava. Od pregledanih 1.679 prijava, pozitivno je rešena 701 prijava, a negativno 978.
ČUKARICA - Broj prijavljenih predmeta je 14.203, od kojih je kompjuterski obrađeno 12.897. Međutim, komisiju je prošlo 10.328, od kojih je 8.787 slučajeva dobilo legalizaciju, a odbijeno ih je 1.541.
ZVEZDARA - Ukupan broj podnetih prijava je 18.313, od kojih je, do 13. maja 2003. godine 2.174 prijave uvršćeno u dalji postupak legalizacije. Pozitivno je rešeno 825 zahteva, a negativno 225.
STARI GRAD - U ovu opštinu je do 26. oktobra 2006. godine pristiglo ukupno 2.498 prijava, od kojih je samo 148 dobilo dozvolu za izgradnju.
SAVSKI VENAC - Do 13. maja 2003. godine, odnosno do 26. oktobra 2006. godine, podneto je ukupno 2.934 prijava, od kojih je Komisija za legalizaciju obradila 950. Od ovog broja 650 je uvršćeno u postupak za izdavanje odobrenja za izgradnju, dok 50 predmeta ne ispunjava propisane uslove.
OBRENOVAC - U zakonskim rokovima podneto je ukupno 4.809 zahteva za legalizaciju, od čega je pozitivno odgovoreno na oko 25 odsto, odnosno legalizaciju je dobilo oko 900 objekata.
ZEMUN - Do 26. oktobra 2006. godine Odeljenju za građevinsko-komunalne poslove prijavljeno je 25.834 objekata za legalizaciju. U ranijem periodu, od 2003. do 2005. godine, pozitivno je odgovoreno na 1.668 predmeta, 275 je odbijeno, a odloženo je 273 zahteva. U toku 2006. godine rešeno je još 840, odbijeno 52, a odloženo 128 predmeta. Prošle godine legalizovan je još 1.501 objekat, odbijeno je 27, a odloženo 180 zahteva. Od početka postupka legalizacije izdato je 745 građevinskih i 466 upotrebnih dozvola.
VOŽDOVAC - U prethodne četiri godine, broj podnetih zahteva za legalizaciju je 18.711, a komisija je obradila 9.281 zahtev. Nadležni navode da je, u poređenju s ostalim opštinama, na Voždovcu obrađeno najviše predmeta, a Direkciji je ukupno bio predat 901 predmet za zaključenje ugovora o naknadi za građevinsko zemljište. Od ovog broja, 869 zahteva dobilo je odobrenje za izgradnju.
PALILULA - Na opštini Palilula, od 2003. godine podneto je više od 20.000 prijava za legalizaciju objekata, od kojih je odobreno 1.836, a odbijen je 461 zahtev. Kad je reč o ovim odbijenim građevinskim projektima, nadležni kao najčešće razloge navode nerešeno imovinsko pravno pitanje.
VRAČAR - Do novembra 2003. godine, odnosno do oktobra 2006. godine, stigle su 3.122 prijave za legalizaciju. Od 1.912 predmeta, koliko je Komisija obradila, dosad je izdato 530 pozitivnih rešenja, uz 493 negativna. Na ovoj opštini 889 predmeta nije imalo potpunu dokumentaciju, a 1.210 prijava očekuje i dodatno veštačenje.
GRAD LEGALIZUJE OBJEKTE VEĆE OD 800 M2!
Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Skupštine grada podneto je 4.160 prijava za bespravno podignute objekte površine veće od 800 kvadrata, od čega je Komisija za legalizaciju razmatrala 3.529 zahteva, a u postupak legalizacije uvrstila je 1.628 predmeta, dok je dosad izdato još 205 odobrenja za izgradnju u ovom postupku.
