Izvor: Kurir, 05.Okt.2011, 18:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
METRO: OSTVARENJE "BEOGRADSKOG SNA" 2017. GODINE
BEOGRAD- Beogradski metro - višedecenijski san urbanista, arhitekata i građana prestonice, postaće stvarnost 2017. godine, kada će, prema najavama predstavnika gradskih vlasti, biti otvorena prva linija metroa od Ustaničke ulice do Zemuna.
Ostvarenje "beogradskog sna" je u rukama Francuske, koja je izrazila spremnost da iz sredstava Fonda za studije za pomoć privatnom sektoru donira oko tri miliona evra za izradu studije izvodljivosti za izgradnju metroa.
Planirano je >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << da tu studiju izvodljivosti uradi francuska projektantska kuća "Ežis raj" (Egis rail), koja bi posao trebalo da obavi za 15 meseci, dok bi u izgradnji metroa učestvovala, takođe, kompanija iz "zemlje galskih petlova" - "Alstom transport", koja je tokom 70 godina postojanja izgradila više od 40 metro sistema.
"Alstom transport" bi trebalo da bude dobavljač opreme i voznih garnitura, a detalji angažmana oko begradskog metroa, treba da budu definisani Memorandumom o razumevanju između te kompanije i grada Beograda.
Tekst tog Memoranduma, u kome se govori o mogućim opcijama finansiranja projekta metroa, biće jedina tačka dnevnog reda na sutrašnjoj sednici Skupštini grada.
U Memorandumu, navedene su tri opcije za finansiranje metroa, od kojih je prva da francuska strana sa partnerima obezbedi povoljne kredite za finansiranje celokupnog posla, pa tako i za izvođenje građevinskih radova i nabavku pratećeg sistema, uključujući vozove.
Drugi scenario je da "Alstom" obezbedi finansiranje svega sem građevinskih radova, što bi značilo da Beograd treba da traži novac i na drugoj strani od međunarodnih finansijskih institucija ili drugih izvora, dok treća opcija predviđa koncesiju ili javno-privatno vlasništvo.
Memorandum razumevanja između "Alstoma" i Beograda proizvešće pravno dejstvo nakon ratifikacije Sporazuma o strateškom partnerstvu, koji su predsednici Srbije i Francuske potpisali u aprilu ove godine, a koji se, između ostalog, bavi izgradnjom metroa.
O izgradnji metroa ponovo je 1997. godine progovorio tadašnji gradonačelnik Zoran Đinđić, a početkom 2000. godine u opticaj je ušla ideja o izgradnji lakog šinskog sistema.
Mreža metroa duga 36 kilometara
Beogradska metro mreža trebala bi da bude dugačka 36 kilometara, sa 55 stanica i da se nalazi pod zemljom u starom delu grada, dok na Novm Beogradu ima uslova da bude na površini.
Prema ranijim podacima, za deonice metroa u starom i novom delu grada bilo bi utrošeno oko 130 miliona evra, za podzemne stanice oko 170 miliona evra, dok bi depo na Novom Beogradu koštao 17 miliona, a napajanje električnom energijom i signalizacija 38 miliona evra.
Kompozicije metroa bi se, u proseku, kretale brzinom od 28,2 kilometra na sat, što znači da će putovanje od prve do poslednje stanice trajati 26 minuta.
Projekat metroa sastavljen iz dva dela
Realizacija projekta beogradski metro obuhvata dva dela, od kojih se jedan odnosi na građevinske radove, kao što su izgradnja tunela, stanica i depoa, dok drugi deo podrazumeva isporuku pratećeg sistema, uključujući nabavku i montažu opreme sa postavljanjem pruge, električnim vodovima i isporukom setova vozova. Gradske vlasti odustale su od dugo osporavanog lakog šinskog transporta koji je bio predviđen pre nekoliko godina i odlučile se za nezavisan šinski sistem koji se nigde ne ukršta sa drumskim saobraćajem, što je garancija da je reč o klasičnom pravom metrou.
Linije metroa spajaju se kod novog mosta na Adi
Osim trase Ustanička - Tvornička, u skupštinskom dokumentu, navedeno je da bi druga trasa trebalo da ide od Banovog brda do Pravnog fakulteta, kao i da bi te dve linije trebalo da se spajaju kod novog mosta kod Ade, odakle bi se linija možda produžila do Bloka 45. Prvi projekat za izgradnju beogradskog metroa napravljen je još 1972. godine, a godinu dana kasnije formiran je Sektor za metro, koji je 1982. godine, u saradnji sa projektantima bečkog i minhenskog metroa zaokružio idejna rešenja za prvu etapu gradnje.
