Izvor: Press, 30.Sep.2010, 01:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lutalice dovoze u Beograd!
Pojedini gradovi iz unutrašnjosti problem pasa lutalica rešavaju tako što ih kombijima dovoze u prestonicu i ostave ih na poljani! Do takvih saznanja došla je „Veterina Beograd", a „krijumčari" za prevoz naplaćuju oko 500 evra
U Beogradu je svakim danom sve više pasa lutalica jer pojedini gradovi iz unutrašnjosti taj problem rešavaju tako što čopore prevezu i ostave u nekoj prestoničkoj šumi ili na poljani! Do takvih saznanja došla >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << je Veterinarska ustanova „Veterina Beograd", a prema informacijama koje je izneo pomoćnik sekretara za komunalne poslove Vladimir Terzin, na ovom „poslu" neretko se i profitira, jer se za prevoz pasa plaća i do 500 evra! Ekipe VU „Veterina Beograd", naime, primetile su na perifernim delovima grada, kod Kvantaške pijace, na Bežanijskoj kosi, u Surčinu, kao i u Zvezdarskoj šumi, na Čukarici i u Rakovici, da se vremenom povećava broj odraslih pasa.
- Prema nekim pretpostavkama i iskazima određenog broja građana, reč je o psima koji se tu dovoze iz drugih delova zemlje. Dalje utvrđivanje istinitosti ovih podataka je u nadležnosti policije, od koje očekujemo intenzivnije uključivanje u rešenje ovog problema - navodi Terzin za Press.
Najgore na Avali i Adi...
Međutim, iako je u jednoj televizijskoj emisiji rekao da psi u prestonicu stižu organizovano u kombiju za čiju uslugu „organizatori" plaćaju oko 500 evra, Terzin za Press nije želeo da precizira koja konkretnija saznanja o tom transferu ima VU „Veterina Beograd".
U šumskom gazdinstvu „Beograd" Javnog preduzeća „Srbijašume" navode da je ostavljanje pasa veliki problem. Kako naglašavaju, i oni su primetili da je pasa sve više, ali i da su sve agresivniji, pa tako sve češće napadaju kako šumare, tako i izletnike.
- Najviše problema imamo u šumama Avale, na Košutnjaku i Adi Ciganliji. Ipak, nemamo informaciju da li sugrađani sa područja Beograda ili unutrašnjosti organizovano ostavljaju višak svojih psa ili one koji im smetaju ili, pak, na taj način zarađuju jer nečiji tuđi problem rešavaju. Do sada nijedan šumar nije prijavio da je video da iz nekog vozila puštaju pse u šume - naglašavaju u Šumskom gazdinstvu „Beograd".
Prema podacima šumara sa Avale, na toj planini obitava oko 30 pasa.
- Kada su gladni, u čoporima šetaju planinom u potrazi za hranom. Kako se bliži zima, nema hrane koju ostavljaju izletnici, pa su šumari nedavno pronašli i dve rastrgnute srne čije ostatke su jeli psi! Problem sa napuštenim životinjama gorući je i na Košutnjaku. U svakom trenutku tim izletištem šeta oko 50 napuštenih pasa - navode u tom šumskom gazdinstvu.
U JP „Ada Ciganlija" kažu da je na ovom beogradskom izletištu uočen veći broj napuštenih pasa, i to naročito s makiške strane jezera.
- Međutim, nemamo konkretan podatak ko je i kada ostavio te pse. Pretpostavljamo da je to delo pre neodgovornih Beograđana negoli organizovanog izmeštanja pasa iz unutrašnjosti. Čim primetimo pse, o tome obavestimo službu zoohigijene „Veterine Beograd" - objašnjavaju u tom preduzeću.
Novo brojanje pasa
Iako ne raspolažu konkretnim podacima o „transferu" napuštenih pasa, u Udruženju za zaštitu životinja „Orka" ne isključuju takvu mogućnost.
- To nije isključeno, s obzirom na to da se problem pasa lutalica ne rešava na odgovarajući način. Neophodna je masovna sterilizacija napuštenih, ali i vlasničkih životinja. Takođe, neophodno je kažnjavanje vlasnika koji ostave svoje ljubimce - napominje Nataša Biorac iz tog udruženja.
Vladimir Terzin kaže da zakonska regulativa, koja je uspostavljena posle mnogo godina, upravo u ovom periodu treba da bude zaokružena i podzakonskim aktima.
- To će Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, veterinarskim službama grada Beograda i policije da omogući zajedničko delovanje na rešavanju ovog problema - smatra Terzin.
Zbog svega navedenog dovodi se u pitanje i podatak da na teritoriji grada ima oko 4.500 pasa lutalica.
- Do ovog broja došlo se u poslednjem istraživanju, koje je rađeno pre nekoliko godina. Mi ćemo radi utvrđivanja tačnog stanja u toku narednog meseca uraditi novo. Dobro je da u momentu kada grad na sebe preuzima rešavanje i ovog problema znamo kakvo je pravo stanje - ocenjuje Terzin.
