Izvor: Politika, 11.Nov.2012, 13:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Luka raspeta između Batajnice i Krnjače

Polovinom iduće godine počinje gradnja drumsko-železničkog terminala na desnoj obali Dunava, blizu zemunske strane „Kineskog mosta”, a on bi trebalo da bude povezan sa novom lukom

Izgradnja intermodalnog terminala počeće polovinom iduće godine u Batajnici, najavio je Milutin Mrkonjić, ministar saobraćaja, i začudio stručnjake za rečni prevoz. Jer, intermodalni terminali, čvorišta drumskog i železničkog saobraćaja, koja služe za brz pretovar robe sa jednog na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugi vid transporta, uglavnom su u sastavu luke, kako bi i tereti koji pristižu vodom mogli lako da se prebace na autoputeve ili pruge.

Jedan terminal te vrste je Prostornim planom Srbije predviđen upravo za Beograd, ali u Batajnici nema ni običnog pristaništa, niti je planirano da bude izgrađeno. Poduhvat postaje logičan tek uz pojašnjenje Ministarstva saobraćaja da su desna obala Dunava na potezu Zemun – Batajnica i područje u blizini borčanske strane „Kineskog mosta” najizglednije lokacije za novu luku u Beogradu.

Nije napuštena ni ideja o preseljenju luke u Krnjaču, za šta je već izrađen idejni projekat i napravljen proračun troškova. Ali, s obzirom na most Zemun – Borča, koji bi trebalo da bude završen u jesen 2014. godine i spojen sa severnom magistralnom tangentom i obilaznicom oko prestonice, kao i pružnom mrežom koja tamo već postoji, lokacija u blizini planiranog terminala trenutno se Ministarstvu saobraćaja čini najpovoljnijom.

– Krnjača ima i dobre i loše strane. Nizvodno je od Pančevačkog mosta i veliki rečno-morski brodovi, koji kreću od ušća Dunava u Crno more, ne bi morali da se „provlače” ispod njega, što bi im, zbog njegove visine, bilo teško kada je vodostaj iznad proseka. Zemljište koje bi predstavljalo područje luke je problematično, jer su na njemu industrijski objekti firme koja je trenutno pod stečajem, pa su im neizvesni pravni status i ekonomska budućnost. Takođe, tuda prolazi put koji bi delio područje luke i otežavao njeno funkcionisanje. Čak i kada bi se tamošnja industrijska zona obuhvatila lučkim područjem i njeni kapaciteti bili iskorišćeni za potrebe prijema i pretovara robe sa brodova, opet ne bi bilo mnogo prostora za širenje luke. A valja se nadati da bi i to jednom bilo nužno, s obzirom na potrebu da se stalno povećava količina robe koja se prebacuje najjeftinijim putem, to jest rekom – objašnjava Veljko Kovačević, savetnik u Ministarstvu saobraćaja.

Drugi prigovor Krnjači, nastavlja Kovačević, jeste to što tamo nisu jasni vlasnički odnosi na zemljištu i prvo bi se oni morali raspetljati, a potom bi država plaćala eksproprijaciju. Sve zajedno, izgradnja luke u Krnjači, u koju bi bio uključen i terminal za prihvat kontejnera, vrsta „pakovanja” za tovar kakva se kod nas malo koristi, koštala bi 350 miliona evra.

U odnosu na tu lokaciju, potez Zemun – Batajnica ima tu prednost što zemljište u okolini planiranog terminala pripada Poljoprivrednoj korporaciji Beograd, koju su preuzele gradske vlasti, te država ne bi morala da plaća njegov otkup. Ali, obala na toj liniji je veoma visoka i nezgodna za pristajanje brodova i barži sem ako se prethodno zemljište ne uredi.

– To je maltene litica, koju bi trebalo prekopati i poravnati, što bi naposletku ispalo višestruko skuplje nego gradnja u Krnjači. Od preostale četiri lokacije za beogradsku luku, koje su predviđene master planom za vodni saobraćaj iz 2006. godine, ja bih najpre glasao za Veliko Selo. Ono je blizu južnog magistralnog prstena i povoljno je po svim merilima izuzev po jednom – zemljište nije sasvim pogodno za gradnju i moralo bi se uložiti u njegovo učvršćivanje. Zato se od Velikog Sela, mada je bilo u najužoj konkurenciji, odustalo i pravljen je idejni projekat za Krnjaču – kaže Saša Jovanović, stručnjak za luke.

Visina obale u Zemunu i Batajnici jeste problem, priznaje i Dejan Vasović, gradski arhitekta, i stoga nije isključena ideja da se nova luka ili samo jedan njen terminal prave preko puta reke, na levoj obali Dunava.

– Tek nam valja napraviti opsežne analize. Ako bi se pokazalo da bi uređenje zemljišta u tom kraju koštalo više nego eksproprijacija u Krnjači, prednost te lokacije bi nestala. Postoji i ideja da negde u tom kraju ne bude nova luka, već samo jedan terminal – navodi Vasović.

Razbacivanje lučkih terminala na više mesta, umesto da se svi grupišu, deluje neracionalno, ali takva konfiguracija ne bi bila presedan. Najpoznatiji takav primer je luka u Parizu i to funkcioniše izuzetno dobro, napominje Veljko Kovačević. Sa njim i Vasovićem se nipošto ne slaže Jovanović, koji uverava da je ekonomski neracionalno praviti terminale van luka.

Mada je idejni projekat za drumsko-železnički terminal u Batajnici rađen u saradnji Ministarstva saobraćaja i grada, Mrkonjićeva najava da će biti građen ne prejudicira odluku o tome gde će prestonica praviti novu luku, napominje Dejan Vasović.

Pre detaljnih analiza i upoređivanja potencijalnih lokacija, ništa neće biti započeto, uverava gradski arhitekta. Master plan iz 2006. godine moguće mesto za luku je video i blizu Ostružničkog mosta, ali je to isuviše blizu izvorišta vode za piće.

– Druga nevolja je što je ispod beogradskih mostova plovidba ograničena pa bi, na primer, rečni konvoj morao da neke barže ostavi blizu ušća i vrati se po njih kada odvuče ostale, što komplikuje i poskupljuje prevoz. Pomišljalo se i na to da se beogradska luka ugasi i da se rečni transport prebaci na Pančevo, što nije pametno, kao i na to da luka ostane gde jeste, ali to nije rešenje jer nema prostora za njeno razvijanje – kaže Saša Jovanović.

Kada se luka pravila tu gde sada jeste, niko nije mogao predvideti koliko će se grad širiti. Drumski saobraćaj u tom delu grada je već zakrčen kamionima koji preuzimaju terete pristigle vodom i zato luka ne bi smela da ostane na trenutnoj poziciji, potvrđuje i Veljko Kovačević.

Čak i kada bi se spor sadašnjeg rukovodstva Luke Beograd i grada oko vlasništva nad zemljištem koje se prostire iza pristaništa i skladišta završio u korist prestonice, dobijena površina opet ne bi bila povoljna za širenje luke jer je opkoljena urbanim zonama, tvrdi Jovanović.

A ekspanzija je neophodna jer sadašnji nivo od 168.000 tona primljene robe, koliko je prošle godine prošlo kroz beogradsku luku, mora da se poveća, čim prođe kriza i poboljšamo rečnu infrastrukturu.

Koncesija ili javno-privatno partnerstvo

O planovima da se gradi nova luka Ministarstvo saobraćaja i grad razmenili su mišljenja sa rukovodstvom sadašnje Luke Beograd. Iako je početna namera Luke Beograd bila da ugase delatnost čim počne gradnja nove luke, propisi ne dozvoljavaju takve odluke bez odobrenja Agencije za upravljanje lukama.

A ona bi bila donesena na osnovu toga da li bi operater za novu luku bio koncesionar ili bi ugovoreni aranžman imao oblik javno-privatnog partnerstva.

– Približili smo se kompromisu, čini mi se da se danas daleko racionalnije i odgovornije pristupa tom pitanju. Nesporno je pravo rukovodstva Luke Beograd da odluči da se povuče iz posla, ali trenutak u kojem će moći da prestanu da rade definisaće odluka Agencije o tome kojem modelu gradnje nove luke će se pribeći. To će zavisiti od zainteresovanosti velikih lučkih operatera za ulazak na naše tržište i od spremnosti države da se u što kraćem roku institucionalno osposobi za tako ozbiljan posao. U tom smislu, ima pozitivnih znakova da će ova vlada ubrzo omogućiti početak rada Agencije za upravljanje lukama – navodi Kovačević.

Mada bi se iz takvog početnog držanja rukovodstva Luke Beograd mogla iščitati potvrda glasina da jedva čekaju da izađu iz tog posla, Kovačević ne veruje u priče kako se roba koja rekom dođe u Beograd već izvesno vreme namerno preusmerava u Pančevo.

– Luka Beograd nam je, štaviše, tražila da zaštitimo njihov posao. Obratili su nam se zbog divljih deponija gde se pretovaruje šljunak, što bi zbilja trebalo da se radi u luci. Tražili su i da reagujemo kada se građevinski materijal za most Zemun – Borča istovarivao na gradilištu umesto u luci, kako to zakon i propisuje. Mislim da to pokazuje njihovu želju da se ozbiljno bave lučkim uslugama – ocenjuje Kovačević.

Vladimir Vukasović

objavljeno: 11/11/2012

Nastavak na Politika...