Izvor: Politika, 06.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Luka na mapi leve obale Dunava
Gradski čelnici Beča i Beograda predstavili su juče u Starom dvoru projekat nove luke, koja bi trebalo da bude izgrađena na levoj obali Dunava, nizvodno od Pančevačkog mosta. Sačinjavanje takozvane prethodne studije opravdanosti i generalnog projekta međunarodnog teretnog pristaništa u Krnjači, odnosno na desnoj obali u zoni Vinče povereno je uglednoj austrijskoj firmi "Tina".
Postojeća luka na Dorćolu, prema rečima Borisa Rankovića, direktora Direkcije za građevinsko zemljište, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nema mogućnosti širenja jer se nalazi u gradskom jezgru. Loše je povezana sa magistralnim putevima, a prostor na kome se trenutno nalazi namenjen je rezidencijalnoj zoni. Tvorci generalnog i prostornog plana Beograda, uzimajući u obzir te činjenice, predvideli su njeno preseljenje na levu obalu Dunava, gde su planirane izgradnja rečne luke, kao i industrijske i slobodne zone na površini od oko 600 hektara sa mogućnim proširenjem.
– Austrijska firma "Tina", u stoprocentnom vlasništvu grada Beča, odabrana je na javnom tenderu. Prednost ovog preduzeća je stručnost u planiranju međunarodnog strateškog transporta u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Ona je članica radne zajednice dunavskih zemalja – grupa za transport i navigaciju i menadžmenta Koridora VII- Dunav – istakao je Ranković.
Nova luka, kako je objasnio Mihael Švarc, direktor projekta, treba da bude tromodalno čvorište koje povezuje unutrašnji plovni put sa železnicom i putnom mrežom. Budući da rečno pristanište mora da se nalazi u privrednoj zoni u kojoj se prerađuje, dorađuje i skladišti roba, neophodno je postojanje kontejnerskog terminala za njen utovar, istovar i transport.
– Minimalna površina za novu luku sa kontejnerskim terminalom, zonom za njegovo servisiranje, ranžirnom stanicom i industrijskom zonom – kaže Švarc – prema našim proračunima bila bi 434 hektara. Projekti su bazirani na projekcijama potrebnih pretovarnih i skladištenih kapaciteta do 2025. godine. Pored toga, potrebno je predvideti prostor za dalje proširenje u sledećih pedeset godina. Luku u Krnjači trebalo bi graditi u pet faza, dok za Vinču to nije moguće izračunati, jer tamo trenutno ne postoji industrijska zona. Prva etapa koja podrazumeva čišćenje rečnog dna, izgradnju pristupnih puteva železnici i postojećim saobraćajnicama, ranžirne stanice i pristaništa trajala bi dve do tri godine od dobijanja dozvola. Poslednja bi započela sedam do deset godina posle dobijanja svih dozvola – naglasio je Švarc, predstavnik austrijske "Tine", prognozirajući da bi luka konačno trebalo da bude završena do 2030. godine.
Osim analize tehničkih, ekonomskih, prostornih i aspekata zaštite životne sredine, tvorci studije su detaljno razmotrili lokacije, a na Direkciji za građevinsko zemljište je da odabere mesto na kome će podići novu luku. Osim toga, ovaj dokument je osnov za plan detaljne regulacije, idejni i glavni projekat novog teretnog pristaništa i industrijske zone.
Rudolf Šiker, ministar u bečkoj vladi zadužen za saobraćaj, podsetio je da je Dunav druga najduža reka u Evropi, povezuje 10 evropskih zemalja, a na njoj se nalaze 44 velika pristaništa. Prevoz robe plovnim putevima pokazao se kao veoma pouzdan, brz i ekonomičan način transporta, pa se očekuje da u budućnosti bude korišćen sve više.
– Beograd i Beč su gradovi u kojima se spajaju dva važna koridora, jedan od severa ka jugu i drugi od istoka ka zapadu. I jedan i drugi grad tu prednost moraju maksimalno da iskoriste – rekao je Šiker.
Saradnja ova dva grada, kako najavljuje Gerhard Veber, direktor Građevinske direkcije Beča, biće nastavljena u oblasti saobraćaja, zaštite životne sredine, odnosno čišćenja rečnih korita i izgradnje socijalnih stanova.
[objavljeno: ]
