Izvor: Politika, 04.Sep.2009, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lov na ulične „prodavačice ljubavi”
Reporteri „Politike” pratili policijsku akciju privođenja prijateljica noći. – Biciklista voajer. – Na teren u civilnim automobilima
Noć je. Šuma između KBC „Bežanijska kosa” i autoputa. Dve oskudno odevene devojke stoje nadomak gustog drveća. Odjednom, škripa kočnica na metar od njih. Iz crnog „golfa” s beogradskim tablicama izlaze dva mladića. Dame, poslovično obazrive, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nadaju se da su najzad dočekale mušterije. Ali...
– Dobro veče. Mi smo iz policije... – zableštale su na mesečini značke koje su mladići izvadili iz džepova ležernih sportskih majica. Nekoliko minuta kasnije „golf” dobija još dve putnice. Snežana (17) i Ana (19) nisu se opirale privođenju. Snežana, koja je dve godine „na ulici”, stari je znanac policajaca koje večeras nije prepoznala, jer su se približavali iz mraka. Pre privođenja, uspela je da pruži „samo” jednu uslugu koju je naplatila hiljadu dinara. Za veče promene po četiri ili pet mušterija.
Istovremeno, koji kilometar dalje, druga ekipa policajaca u civilu prišla je čoveku od oko 30 godina. Počinje rutinska kontrola, pa pretres. Gospodin, koji ne krije ništa sumnjivo po džepovima, objašnjava kako je, vozeći bicikl, stao samo na mah kod šume da popije malo vode. Tu je, veli, nekoliko minuta. Naizgled „nevina” priča, ali je inspektorka Dragana Starčević stavila „prolazniku” do znanja da je prevideo bitnu stvar.
– Kako kažete da ste tek došli, kad vas naši ljudi posmatraju više od pola sata?
Momak obara pogled. Zamuckujući, uporno ponavlja svoju priču, koja sve neubedljivije deluje. Posebno kad je stigao „golf” sa Snežanom i Anom, koje su potvrdile da je reč o voajeru koji često posmatra „prodavačice ljubavi” s klijentima u šumi. Još više se spetljao kada su se u trećem automobilu pojavili policajci koji su ga držali na oku.
Ta vozila koriste pripadnici odseka za suzbijanje prostitucije Policijske uprave za grad Beograd.
– U akciju uvek idemo civilnim kolima. Ulične prostitutke pamte tip automobila, boju, pa i brojeve tablica – objašnjava Starčevićeva.
Za potrebe zadatka, ona i njene kolege obučeni su neobavezno. Firmirana majica sa šljokicama i farmerke na njoj teško da bi navele na pomisao da je reč o vrhunskoj policajki, koja u damskoj torbici drži službeni pištolj, lisice i značku.
Patroliranje se nastavlja „češljanjem” gustog, visokog rastinja kraj autoputa prema Surčinu. Duga svetla farova ne otkrivaju tela skrivena među stablima. Idemo prema „Manceovom mostu”, posle benzinske pumpe na putu za Novi Sad. Policajac koji upravlja vozilom objašnjava kako se u ovim zabačenim krajevima događa i da policajci ne zateknu prostitutke s klijentima, već ljubavne parove koji šumu obilaze istim „poslom”. Zabuna se brzo rešava.
– Odmah im uzmemo lične karte. Ako oboje znaju podatke o onom drugom, uz dodatnu proveru, ustanovimo da je reč o mladiću i devojci – priča policajac.
Odjednom, zatičemo krupniju devojku ne baš atraktivnog izgleda kako stoji nasred autoputa u majici sa dubokim izrezom.
– To je Izabela. Ima devetnaest godina. Nekoliko puta je privođena. Ranije je radila kod „Mancea”. Sad se premestila, verovatno zato što je bila na „teritoriji” drugog makroa kome nije plaćala za stajanje u njegovoj zoni – objašnjava Starčevićeva.
Parkiramo se ispred Izabele i izlazimo iz kola.
– Jao, ljudi, nema pola sata kako sam došla. Htela sam da odradim dve-tri „šljake” i da se vratim taksijem gajbi – naivno se brani od policajaca.
Zna da nema izgovora. Zatečena na delu, moraće u stanicu. Sledi davanje izjava i susret sa sudijom za prekršaje. A potom – novčana kazna, ili zatvor do 30 dana.
U kolima počinje neobavezni razgovor.
– Zašto se baviš ovim „poslom”? – pita Starčevićeva u toku vožnje.
– U teškoj sam situaciji. Imam dva sina. Jedan ima dve i po godine, drugi sedam meseci. Muž me je ostavio, jer nisam htela da prestanem da radim ovo. Ali, gde god da sam tražila posao, pa i kod njega u pekari, odbili su me...
Priča ove devojke kao da potvrđuje mišljenje da su prostitutke zapravo višestruke žrtve koje podjednako ugrožavaju i makroi i mušterije.
– Zašto si otišla sa „Mancea”?
– Imala sam probleme sa mušterijama – odgovara i pokazuje podliv ispod oka.
Stižemo u prostorije Policijske uprave za grad Beograd. Izabela zna gde ide i nastavlja da priča u liftu:
– Na novom mestu ima manje posla. Za oralni seks uzimam 1.500 dinara. „Komplet” je 4.000. I nema tih para za koje bih legla s nekim bez „gumice”...
U stanici sledi pretres. Osim šminke i novca, torbice su pune prezervativa. Odjednom, vrata kancelarije se otvaraju. Još dve maloletnice koje je policija našla na ulici, u društvu nepoznatog muškarca od oko 35 godina, ulaze u kancelariju. Dotični je nevenčani suprug jedne od njih, istovremeno i makro. Priznaje da od svoje „ljubavi” uzima sav novac koji ona zaradi. Iako ubire njenu zaradu, stalno je nagoni da se prostituiše, jer, kaže, oboje teško žive. Nevenčana supruga ga je posmatrala, verovatno razmišljajući kako bi olako pobila njegovu tvrdnju...
Nije rekla ništa. Strah od maltretiranja bio je jači.
Dimitrije Bukvić
[objavljeno: 04/09/2009]
