Izvor: Politika, 05.Nov.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loša ocena đaku – šamar učitelju
Više od 70 odsto, od ukupno 300 prosvetnih radnika koji su ispitani u anonimnoj anketi „Nasilje u školama” trpi psovke, klevete, omalovažavanja, fizičke napade, čak i uznemiravanja van nastave
Bunt, suprotstavljanje i sukob učenika i profesora nekada su bili karakteristični za srednjoškolce u pubertetu, a danas postaju svakodnevica i u osnovnim školama.
Osnovci i njihovi roditelji zlostavljali su više od 70 odsto, od ukupno 300 prosvetnih radnika koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su ispitani u anonimnoj anketi „Nasilje u školama”. Ovaj problem postoji, ali je u senci pitanja o bezbednosti dece i zato je Forum beogradskih osnovnih škola pokrenuo istraživanje. Najveći broj predavača koji su pretrpeli nasilje – 86 odsto, doživelo je verbalne sukobe sa školarcima i članovima njihove porodice koji su ih psovali, klevetali i omalovažavali. Iskustvo 56 učitelja i nastavnika beleži direktne pretnje, 29 je uznemiravano i van nastave, a fizičke napade – od šamara do batina, pamti njih 17.
U slučaju da se učenici nasilno ponašaju najsnažnija disciplinska mera je smanjenje ocene iz vladanja do ukora pred isključenje. Izbacivanja đaka iz škole, međutim, nema jer osnovno obrazovanje je obavezno. Od vladanja ne zavisi prosek ocena, jer se ono i ne računa. Roditeljima, ma koliko se neprimereno ponašali, ne može biti zabranjen dolazak u školu koju njihov mališan pohađa.
– Pojedini roditelji razjareni „uleću” u škole, nasrću rukama i nogama na nastavnike i vređaju ih naočigled đaka. Kada nisu zadovoljni ocenom, i učenici viču na predavača, prete, čak i udare – kaže Marina Maksimović, učiteljica u OŠ „Kralj Petar Prvi”.
Godinu dana ova učiteljica bila je pod nadzorom Prosvetne inspekcije jer su roditelji deteta kom je predavala procenili da neadekvatno radi svoj posao. Oni su je uznemiravali i posle završetka nastave, a ona nije znala kome da se obrati za pomoć. Kao i mnoge njene kolege, tajila je ovaj problem.
Među prosvetnim radnicima preovlađuje mišljenje da je osnov konfliktnih situacija lažno uverenje roditelja o tome koje rezultate može da postigne njihovo dete. Pojedini očevi i majke pogrešno su shvatili funkciju Saveta roditelja u okviru školskog odbora. Sebi daju za pravo da raspravljaju o tome da li će se uraditi ono što je predviđeno nastavnim planom.
– Posledice propusta u toku školovanja nisu odmah vidljive. Kao roditelji osnovaca stasali su nekadašnji omladinci iz mučnih vremena bombardovanja, skraćenih časova, bezuslovnih upisa na fakultete i novčane moći kao jedinog simbola uspeha. Plaćamo cehove demonstracija i poremećenog sistema vrednosti, ali ne možemo gnevno posmatrati sve roditelje na osnovu nekoliko primera lošeg vladanja – objasnila je Radmila Dodić, predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola. Ova organizacija je prema njenim rečima jedina koja se bavi ustanovljavanjem a potom i rešavanjem problema zaposlenih u obrazovnim ustanovama.
– Nastavnici i učitelji gotovo svakodnevno trpe nasilje. O tome ne govore javno. Istraživanje kaže da četiri odsto predavača misli da školski policajac doprinosi bezbednosti u školama, a gotovo nema onih koji bi se za pomoć obratili Ministarstvu unutrašnjih poslova – naglasila je Dodićeva i dodala da suprotno tome, roditelji posle neprijatne situacije između učenika i nastavnika, neretko odlaze pravo u Ministarstvo, ne obrativši se psihološkoj, pedagoškoj službi ni direktoru škole.
Na temu nasilja, za sada su anonimno anketirani predavači u 58 škola članica FBOŠ-a, a predviđeno je da se ovo istraživanje, do kraja godine, sprovede i među osnovcima i njihovim roditeljima i direktorima škola.
Bolja zakonska zaštita, veća ovlašćenja nastavnika, uvođenje disciplinskih mera kao što je novčana kazna za roditelje, status službenog lica za predavače i beneficirani radni staž predlozi su ugnjetavanih prosvetnih radnika za sprečavanje nasilja.
Jedno od njihovih rešenja pruža mogućnost rukovodstvu škole da isključi učenika sa spiska polaznika bez obaveze da za njega obezbedi mesto u drugoj obrazovnoj ustanovi.
U prosveti su, većinom, zaposlene pripadnice nežnijeg pola. Po svemu sudeći odlučile su da na „svetlo dana” iznesu dugotinjajući problem i da se sa njim uhvate u koštac.
-----------------------------------------------------------
Nasiljem do petice
– Uglavnom su ocene „kamen spoticanja”. Lako je upisati peticu da se reši problem tog dana ili na polugodištu. Nije lako, zbog straha, pogaziti sopstvenu procenu dečjeg rada. Ako se ovako postiže odličan uspeh, na upisu u srednju školu vukovci će imati nula poena i nepopravljivo pogrešnu sliku o sebi. Konfliktne situacije između đaka, roditelja i učitelja, neretke su i u najmlađim razredima, a tada su ocene podsticajne – kaže Marina Maksimović, učiteljica u OŠ „Kralj Petar Prvi”.
M. Simić
[objavljeno: 05/11/2008]
