Izvor: Politika, 04.Okt.2009, 01:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljute papričice i cirkoni u bidermajeru
Parovi koji se venčavaju u prestonici sudbonosno „da” sve češće izgovaraju pod vodom, u balonu, zoološkom vrtu, kašiki bagera, pored klupe, u porodilištu...
„Molimo cenjene goste da se ne veru po šatorskoj konstrukciji” dosađivao je razgaljeni domaćin sa svadbarskog razglasa čim se noć nadvila nad mobilnom salom. Klupe i stolovi postavljeni su u dva reda duž šatora razapetog na livadi, a svatovi skaču, lome flaše, igraju po stolovima deleći radost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novopečenih supružnika. Plete se kolce, dok se na ražnju okreće jagnje. Pre ulaska u novi dom mlada baca sito i jabuku preko krova, stari svat puca iz čađave dvocevke, a rodbina uglas zbija pošalice na račun mladenaca... – običaji su koji su nekada činili trodnevnu terevenku za pamćenje. Ono što je danas ostalo isto jeste da se zvanice pod gasom grle i raduju, ali se u novoj eri dobro veselje ceni po ukrasima, muzici, raskoši venčanice, kulinarskim čarolijama i nesvakidašnjim detaljima. Zato je za pripremu najčešće potrebno šest meseci do godinu dana. Ako se neko u međuvremenu ne predomisli.
Treba pronaći pogodnu salu, obići salone venčanica i odela, odabrati dekoraciju stolova, balone, ruže, salvete, navlake i mašne za stolice, fotografe, muzikante, frizere, šminkerku... Treba nabaciti boju u solarijumu, isprobati tuce cipela, odlučiti se za kićenice, ukrase... Poželjno je gostima darivati poklončiće, mada im prvo treba poslati pozivnice, a posle svega i zahvalnice.
Savremena mlada na svu ovu muku ima neodoljivu potrebu da bude neponovljiva i da se o njenim noktima, kosi i bidermajeru još dugo priča. Onda ne čudi što odabere nekoliko glamuroznih haljina za najvažniji dan od kojih nijedna nije čisto bela. Hit su venčanice u boji šampanjca, sa bordo, ljubičastim, roze ili srebrnim detaljima ili potpuno crne. A nije čudo ni ako se u bidermajeru moderne neveste nađu ljute papričice, mahovina, pečurke, šišarke, cirkoni ušuškani u lišće ili satenske i čipkane trake.
Možda zbog viška novca ili nedostatka vremena i stila, mladenci danas uglavnom ne lutaju po gradu nego angažuju agencije koje se brinu o svemu: od pronalaska sale,jastučićazaburmedolimuzinei vatrometa. Jedino odabir prstenja ne prepuštaju nikome. Odlučuju se za, zlatne, srebrne, dijamantske burme koje zavisno od izrade koštaju od 21.000 do 72.000 dinara ili ih istetoviraju.
Za 250 do 500 evra dekorateri svadbom dočaraju ljubavnu priču mladenaca, od čega zavisi da li će se slaviti u klasičnoj sali, pored bazena, pod belim šatorom, u restoranu na vodi ili u balonu. Cene za rezervaciju restorana, hotela, ili pak brodova veoma su različite, ali je sigurno da se prilikom rentiranja prostora u prestonici polazi od minimalnih 15 evra po osobi. Cifre skaču do astronomskih suma, a sve zavisi od đakonija koje slavljenicima padnu na pamet da stave u meni. Tako je, recimo, za proslavu u luksuznim hotelima potrebno izdvojiti 80 evra po gostu, mada je prosečna cena za solidno opremljene restorane 25, a za otmenije 50 evra.
I matičari sve češće „svete” reči parovima upućuju na mestima koja ranije ni u snu nisu bila pogodna za izgovaranje sudbonosnog „da”. Iako je čin svečanog zaključenja braka u zdanju opštine besplatan, čak 500 parova od 1.502 sa Starog grada venčalo se na raznim mestima. Za ovu uslugu kod njih se plaća taksa od 8.000 dinara, osim ako matičar ide kod nepokretnih osoba ili trudnica, dok za službenika u ostalim opštinama koji izlazi na teren, a ne praktikuje „rad” na neobičnom mestu, treba odvojiti 5.000 dinara.
Mnogi su se na večnu ljubav zaklinjali upravo tamo gde su se upoznali pa je bilo slučajeva da ljubav ozvaniče na brodu, pored klupe na kojoj su se prvi put poljubili, radnom mestu ili diskoteci. Da će uz bračnog druga za sva vremena biti u dobru i u zlu obećavaju pod vodom, dok lete nad prestonicom u balonu, cepelinu, avionu, ili čekajući prinovu u porodilištu...
Svatovi se okupljaju i u opservatoriji na Kalemegdanu, Botaničkoj bašti, i u Zoološkom vrtu. Parovi su sudbonosno „da” izgovorili i posle skoka padobranom. Bilo je i onih koji su na „ludi kamen” stali na 1.700 metara visine, u novogodišnjoj noći – tačno u ponoć.
Radi venčanja u našoj prestonicu dolaze Nigerijci, Italijani, Grci, Slovenci, Šveđani, Jevreji iz Jerusalima. Bilo je slučajeva da mlada uz svoje prezime doda muževljevo, a on pored svog upiše i njeno. Dešavalo se i da Kiprane venčava ovdašnji predsednik opštine jer im je takav običaj, a od 1999. godine u Beogradu se organizuje „kolektivno” ili „ratno venčanje”.
Pravi hit među budućim mladencima je i ozvaničiti ljubavnu vezu pod vedrim nebom pa se do sada u novoizgrađenom parku za venčanja na Adi Ciganliji na vernost obavezalo 29 parova. Za slavlje u zelenilu prostor se ne naplaćuje, za svatove je obezbeđen parking, a mladenci su jedino u obavezi da zasade drvo ljubavi. Mogu odabrati hrast, jasen, lipu ili brest. Na pločici ispred stabla pisaće njihova imena i datum venčanja.
Japanski vrt botaničke bašte „Jevremovac” omiljeni je kutak za fotografisanje novopečenih supružnika. Ako se venčaju u gradskom jezgru, parovi uglavnom svrate u romantičnu oazu na petnaestak minuta samo da se slikaju. Osim što je potrebno da se najave, za ovo zadovoljstvo treba da izdvoje 1.000 dinara. Kompletan svadbeni koktel, po želji, organizuje se na platou ispred staklene bašte koja otvorenih vrata dočekuje svatove. Oplemenjen dekoracijom prostor izgleda bajkovito. Ketering službe se pobrinu za zakusku i odmereno piće uz koje je dobrodošla jedino akustična muzika. Zbog impozantnog osvetljenja u botaničkoj bašti, parovi se opredeljuju za večernje slavlje i ne žale 11.000 dinara po satu.
Moderno je i da se na venčanju zbijaju pošalice, pa se desi da matičarka kaže – ako neko ima nešto da izjavi, bolje da ćuti kako ne bi kvario sreću mladenaca.
LJ. Perović – M. Simić
[objavljeno: 04/10/2009]
.jpg)
