Izvor: Glas javnosti, 13.Jan.2010, 07:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Liftovi antikviteti voze po spratovima
Prosečan beogradski lift star je 25 godina, a ima i primeraka koji su u upotrebi još od dvadesetih godina prošlog veka! Najstariji su liftovi u višespratnicama u centru grada, dok prosek vade Novi Beograd i nekoliko stotina zgrada iz novogradnje.
U mnogim soliterima postavljena su razna upozorenja kojim se korisnici upućuju da su elevatori na izmaku. „Pažljivo sa vratima od lifta, jer su majstori rekli da nema više popravki i da ćemo morati da kupimo novi“, piše na ulaznim >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << vratima u jednom banjičkom soliteru.
Novi lift 26.000 evra
U gradu postoji nešto više od 11.000 liftova, od toga je oko 80 odsto u novobeogradskim soliterima. Po pravilu, jednomesečni servis je obavezan, a ne bi trebalo propuštati ni godišnju kontrolu, na osnovu koje se dobija sertifikat o bezbednosti. Prema rečima servisera, lift može da radi gotovo besprekorno petnaest godina posle čega vožnja ovim prevoznim sredstvom, nije bezbedna. Ugradnja novog lifta u staru zgradu je dvostruko skuplji posao od ugradnje u novi objekat. Posao otežava demontaža starog lifta i prilagođavanje novog postojećem prostoru. Novi lift, nosivosti 630 kilograma, za novu zgradu od osam spratova košta oko 26.000 evra.
Starine
75 odsto liftova u Beogradu je starije od 20 godina
Dva miliona dinara košta remont jednog lifta
50 timova održava liftove u prestonici
190 brzih liftova u Beogradu
20.000 delova ima prosečan lift
U proteklih nekoliko godina zabeleženo je nekoliko slučaja propadanja liftova, čak i sa tragičnim posledicama. Međutim, nadležni iz JP „Gradsko stambeno“ naglašavaju da su liftovi koje oni održavaju u potpunosti bezbedni za upotrebu bez obzira na starost. Kao interesantan podatak navode i to da održavaju najstariji prestonički lift koji datira još iz 1920. godine. Reč je o Štiglerovom modelu koji se nalazi na Terazijama, u jednoj stambenoj zgradi.
- Generalni remont koji se radi na starijim liftovima košta oko dva miliona dinara, ali posle toga stanari u zgradama praktično imaju novi lift. To podrazumeva zamenu komandne table elektroinstalacija, pogonskog motora i radnih mašina, dok se drvene kabine zamenjuju metalnim - ističu u „Gradskom stambenom“.
Međutim, problem nastaje kada stanari ne mogu međusobno da se dogovore, sakupe novac za popravku i remont, što je, prema važećem zakonu, njihova obaveza.
- Ukoliko ne mogu da se dogovore, a lift ne ispunjava bezbednosne uslove, moramo ga staviti van pogona. Da bi započela rekonstrukcija lifta, odluku o izvođenju radova donose vlasnici 51 odsto od ukupne površine zgrade. „Stambeno“ je odgovorno za nadzor i nabavku delova, što je dodatna sigurnost za stanare. Plaćanje se obavlja preko uplatnice objedinjene naplate preko „Infostana“ - objašnjavaju u „Gradsko stambenom“, dodajući da, osim njih, liftove odražava „Vojnostambeno“, ali da postoji određeni broj liftova koje niko ne održava.
Kako bi se predupredile nesreće izazvane kvarom ovih uređaja, „Gradsko stambeno“ je pre nekoliko godina pokrenulo akciju uvođenja takozvanih „pametnih“ liftova.
- To su uglavnom standardni uređaji, opremljeni telemonitoringom. Ovaj dodatak omogućava da se podaci o stanju lifta šalju u dispečerski centar, daju signal o kvaru ili trenutnom položaju uređaja - objašnjavaju u „Stambenom“.
Ovaj projekat je, kažu, uspešno prošao pilot-fazu, a sada je podvrgnut testiranjima. Ako sve bude po planu, uvođenje „pametnih“ liftova veoma će olakšati posao servisera i povećati bezbednost stanara.
