Izvor: Blic, 31.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lične drame i sveopšta nemoć
Stanari jedne zgrade u naselju „Medaković" već duže vreme imaju neobičan problem u komšiluku. Posle ženine smrti, njihov komšija prestao je da vodi računa o higijeni, pa su iz stana počele da mile bube, a cela zgrada da smrdi na urin i buđ. Kao i drugi Beograđani koji su se našli u sličnoj situaciji, obraćali su se socijalnim službama, komunalnoj i ekološkoj inspekciji, ali bez uspeha. Ekipe izađu na teren, naprave zapisnik i na tome se sve završi.
- Deset godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << živi sam i mislim da za to vreme ni jednom nije počistio stan. U poslednje vreme oseća se jak smrad, a oko vrata stalno mile bube. Obraćali smo se svima, ali bez uspeha. U zgradi ima puno dece i plašimo se da ne dođe do većih infekcija. Ne znam šta više da radimo - požalila nam se jedna od stanarki.
Prema njenim rečima, socijalni radnici su dolazili dva puta, ali je on odbio da ih primi u stan.
- Generalno gledano ovakvi slučajevi su u nadležnosti Centra za socijalni rad. Problem je što većina ovih ljudi ne želi da sarađuje pa možemo malo toga da uradimo, a nekad i procedura dugo traje. Na svaku prijavu građana, izlazimo na teren i pokušavamo da uspostavimo kontakt sa osobom na koju se drugi žale. Ukoliko klijent ne želi da komunicira i ne pušta nas u stan, a mi smrad osećamo i u hodniku, za pomoć se obraćamo Domu zdravlja, odnosno njihovom neuropsihijatru. Tek kad ga on pregleda i utvrdi da se radi o psihički obolelelom licu koje je nesposobno da brine o sebi, mi možemo da intervenišemo - priča za „Blic" Snežana Jovanović, rukovodilac palilulskog Centra za socijalni rad.
I naša čitateljka P. M. iz Maljenske 10, na staroj okretnici „šesnaestice" na Karaburmi, kaže da je njihov komšija Miroslav Đ. (star oko 48 godina), „bolesnik, koji skuplja stare stvari" i da je zbog toga svima u zgradi „život postao nepodniošljiv". Obraćali su se Centru za socijalni rad, koji se proglasio „nenadležnim", već sve prebacuju na komunalce.
Osoba, kojoj neuropsihijatar utvrdi dijagnozu i proglasi ga nesposobnim, hospitalizuje se ili smešta u Dom za stare. Centar za socijalni rad, zatim organizuje komunalne službe koje čiste stan i preuzima brigu o imovini klijenta. Međutim, ovi ljudi su najčešće potpuno asocijalni i u stan ne primaju nikoga, čak ni lekara. U tim slučajevima, bez sudskog naloga, niko pa ni policija, ne sme da ugrozi njegovo pravo na privatnost.
Dodatni problem nastaje, ako neuropsihijatar utvrdi samo blage psihičke promene. U tom slučaju rešenje problema zavisi isključivo od upornosti samih stanara i njihove spremnosti da se tuže sa komšijom.
- Tužbu moraju da podignu sami stanari. Oni žive sa njim i oni su ti koji su ugroženi. Mi pred Sud izlazimo samo ako su se naši radnici lično uverili da neko svojim navikama ugrožava život i zdravlje drugih ljudi - kaže naša sagovornica i dodaje da u rešavanju ovog problema moraju da učestvuju lekari, komunalna i ekološka inspekcija, Sud i sami građani i napominje da bez dobre koordinacije nema brzog rešenja.
Stručnajci kažu da ni jedan slučaj nije isti i da se ne može utvrditi profil ljudi koji od jednom počnu da se ponašaju krajnje neprihvatljivo za okolinu. Mada nije pravilo, najčešće su to socijalno ugrožene osobe, povučene, nikome se ne obraćaju za pomoć, pa nema ko ni da ih osudi. Sakupljanje otpada je postao njihov stil života i ne dozvoljavaju da bilo ko utiče na to.
Inat jači od dva predsednika
Poznat je i slučaj jednog žitelja Zvezdare („Blic" je u nekoliko navrata pisao o tom slučaju), koji , da bi napakostio sestri i zetu, u svom delu dvorišta već godinama gomila otpad, tako da ni sam ne može da uđe u njega.
Na „lice mesta" dolazio je i sadašnji predsednik
opštine Milan Popović i privremeni predsednik radikal Ljubiša Stojmirović, ali su mogli samo da konstatuju ono što i njihovi „komunalci" - nemoć da bilo šta učine.
„Lažna slika" za komšiluk
Imali smo staricu u Cvijićevoj koja je u stanu živela sa 25 mačaka i ni sa kim nije pričala. Kada smo konačno dobili nalog i ušli u stan zatekli smo užas. Ona je celu penziju trošila na mačke, jela sa njima iz istih činija, a o nehigijeni neću ni da govorim. S druge strane, imamo primer neverovatno čiste i pedantne žene za koju niko nije ni pomislio da je „uzrok" smrada u zgradi. Ona je garderobom zapušila sve otvore u stanu i tako zatvorila vodovod i kanalizaciju i ugrozila 19 porodica. Znači nema pravila. Svaki slučaj je priča za sebe - priseća se Jovanovićeva.
