Izvor: Blic, 08.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Let dug 12 sekundi
Virtuoznim skokovima u cik zore u Beogradu je juče održano prvo takmičenje u „bejz džampingu". Najsmeliji su skakali sa Poslovnog centra „Ušće", Geneksove kule i dimnjaka dorćolske Toplane. „Urbani padobranci" tri dana su nestrpljivo čekali da im vreme dozvoli da izvedu skokove koji su trajali po 12 sekundi.
Posle dosta muke sa hladnim i vetrovitim vremenom Beograd se, ipak, pokazao kao dobar domaćin. Jučerašnje mirno jutro, bez daška vetra, bilo je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << idealno za „bejz džamping". Ukupno petorica takmičara, po dva iz Nemačke i Hrvatske i jedan Slovenac, šarenim padobranima spustili su se na Beograd.
- Sve je prošlo u najboljem redu. Niko nije ni povređen. Puni su utisaka i ovako nešto ćemo sigurno organizovati i naredne godine. Samo smo svi malo umorni zbog zakazivanja i otkazivanja. Ustajali smo tri dana u tri ujutru - rekao je Marko Nikolić, iz udruženja „Fristajler", koje je organizovalo ove neobične skokove, najavljujući da bi Beograd uskoro mogao da bude i domaćin festivala ekstremnih sportova.
„Bejz džamp" je vrsta skokova sa visokih zidanih građevina, litica i kanjona. Najniža visina sa koje je bezbedno skočiti je 60 metara i to je najekstremnija padobranska disciplina. Skok traje 10, 15 sekundi, a prvi ovakav skok zabeležio je 1978. godine filmski reditelj Karl Beriš u uvodnoj sekvenci filma „Špijun koji me je voleo". Kod nas prvi skakač u ovoj oblasti bio je Pavle Milenović iz Zrenjanina.
„Beograđanka" zahtevna
Skokovi su umesto sa „Beograđanke" održani sa Dorćolske toplane. Skakači su spontano obišli objekat „Beogradskih elektrana" i kad su videli fantastičan prizor, odmah su poželeli da skaču što su im organizatori i omogućili.
- Odustali smo od „Beograđanke" i zato što se ona pokazala kao veoma opasna. U tom delu grada uvek je bilo puno turbulencija, a ispostavilo se i da bismo morali da zatvorimo saobraćaj u Masarikovoj - objasnio je Marko Nikolić iz udruženja „Fristajler".
