Izvor: Politika, 28.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekovito blato
Stiglo proleće, cveće promalja glavice iz klonule travice, a baba se setila – treba da ide u banju! Ali kako doći do para u ovom teškom trenu društvenog razvoja? Postrojila familiju, i svakom trećem od svojih „Beogradčića” udelila papirče s brojkama i slovima. Mlađi pomisliše da ih je bakica prijavila za kviz i odmah počeše da kombinuju ne bi li sročili suvislu, moguće i dobitnu kombinaciju. Tuc-muc, sašaptavaju se „takmičari”, traže pomoć prijatelja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a rešenja niotkuda!
Najednom, tetka Ikin mali, Cane zvani Zvrk – čedo koje će, uzdamo se, jednog dana postati neko i nešto pa ćemo se svi njime dičiti – „iz topa” poređa simbole i sroči potvrdan odgovor. Ozari mu se lice kad odgonetnu babinu zagonetku: DESETOGODIŠNJI DUG – 1.800 DINARA!
– Šta je, bre, ovo, bako? – čudi se tetka prihvatajući cedulju iz ruku svoje pametnice. Cane se snuždeno povuče u ćoše. Očekivao je bar bombonu, ali kao i uvek – dobi samo pohvalu i tapšanje po ramenu za rešenje problema.
– Potraživanje! Tu sve piše! – isprsi se najstariji član naše velike porodice.
– Hiljadu osamsto dinara! Dugovanje iz jula 1999! Pa to je iz prošlog veka, a pozajmila si mi svega 250 dinara za drndavi autobus kad smo ono putovali u Vrujce da se mažemo blatom... – zaprepasti se Ika.
– E, to je onda bilo 250, a ostatak su kamate! Nisi vratila glavnicu! Ko te tero da se banjaš! – procedi baba ledeno poput „zelenaša”.
– Pet i trista! I to iz 2003, mesec oktobar... Zar ti nisam vratio pare za tu „kriznu” zimnicu... – zgranu se ujka Stojko sa Banovog brda.
– Jesi, baćo, za krastavce i kupus, ali ajvar ostao neplaćen. Namnožilo se! – lete priznanice.
Šest i osamsto, sedam i dvesta, dvanaest hiljada... rodbina se uzmuvala, drhte dužnici pred poveriocem. Meni palo najteže! Redovni sam platiša, račune uvek izmirujem na vreme, nosilac sam čak i Zahvalnice za izmirenje ukupnih dugovanja! A stigao mi ceh – 56 dinara! Majka mi udelila opomenu „pred isključenje”! Preti tužbom Četvrtom opštinskom sudu! Ne znam ni kad sam zadužio tih bednih 56 dindži! Sudeći po sličnim slučajevima, možda ono kad mi je lani, o Svetom Jovanu, kupila šibice... pa kamata na kamatu, od onog januara do danas... Sve je moguće. Što može najdraži da te iznervira – ne može niko!
Sedosmo da raspravimo. Ovo bi stvarno bio blam kad bi se pročulo! Stara u čelu trpezarijskog stola, izvadila plajvaz i fascikle, ogradila se „predmetima”. Kao iz busije, sikće na nas iza improvizovanog šaltera. Bode olovkom! Ciči: „Da platite, da platite!”
„O-kej, ukoči baba, platićemo”, zagrajasmo pošto se složismo na brzinu, „samo da ne slušamo dreku”.
– Niko od nas i ne spori da je pozajmio lovu – „stade na loptu” njen mlađi brat Stojko. – Ali prvo da nam kažeš kako si se baš sad dosetila prastarih dugova, već se mahovina na njih uhvatila. Zastareli! A nikad nikog nisi ni opomenula! Reci, inače kinte nećeš videti!
– Dali mi komunalci ideju. Kad mogu oni, što ne bih i ja! – izvadi bakica fasciklu s natpisom: „Infostan”. Evo, jesu li vam svima poslali da platite usluge za iznošenje smeća – jesu. Jeste li redovno plaćali – niste! E, sad ćete da platite... i njima, a i meni, po istom principu! – škrguće bakuta.
– Nano, oni su državna firma, njima trebaju sredstva, sigurno će nešto da zidaju, da ulažu u kapitalne projekte, ili da podele višak radnicima, to je razumljivo, ali šta će tebi toliki novac? – upita ujna Nina.
– To se vas ne tiče, ništa neću da zidam, niti da kome delim naokolo! A kad ste se već nacrtali, evo: moj kapitalni projekat je da odem u Vrujce, da legnem u blato i da se valjam – za sve pare! Ko mi šta može!
Bunili smo se neko vreme, bunili, ali smo na kraju ipak platili. A baba, duša naša, popustila! Našli smo se na pola puta. Zato je obožavamo. Otpisala nam kamate, a od glavnice napravila tortu.Dve kesice blata kupili smo joj kod kozmetičarke na uglu. I nama, po jednu.
Šta li će uraditi komunalci? Tvrdi su. Milioni su u igri. I dvesta hiljada dužnika. Valjda će se i ove dve strane dogovoriti. Jedino ne znam da li u celoj Srbiji ima toliko lekovitog blata.
Darko Kalezić
[objavljeno: 29/03/2009]
