Izvor: Politika, 03.Nov.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekari zaglavljeni u saobraćajnom kolapsu
Ambulantnim kolima Hitne pomoći najveći problem zadaju nesavesni vozači. – Pacijent čekao zbog policijske kontrole
Doći do pacijenta u što kraćem roku i još brže ga prevesti u zdravstvenu ustanovu, cilj je vozača Hitne pomoći, ali zbog velikih saobraćajnih gužvi i nesavesnih šofera koji neće da propuste vozila sa rotacijom, to je već odavno postala umetnost. Zbog toga se ekipe Hitne pomoći dovijaju na sve načine da dođu do onih kojima je pomoć potrebna i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čekaju da što pre stupi na snagu novi Zakon o saobraćaju kojim bi se i njihov položaj poboljšao.
Odmah po polasku na intervenciju, vozače Gradskog zavoda za Hitnu medicinsku pomoć, čije je sedište u Ulici Franše d’Eperea dočekaju kolone automobila, koje se ponekad protežu i kilometrima, pa se samo za uključenje na autoput izgube dragoceni minuti. A onda se naravno „upadne” u gradsku gužvu gde nastanu problemi, za koje mnogi od sugrađana koji ih čekaju nemaju sluha.
– Kako piše u Zakonu za saobraćaj vozila Hitne pomoći, vatrogasci i policija imaju prioritet u saobraćaju, ali tu činjenicu dosta ljudi ne poštuje. Problem stvaraju vozači putničkih automobila i pešaci, a najviše „divlji” taksisti. Bez obzira što vozimo pod rotacijom i zvučnom signalizacijom desi se da nas ostali učesnici u saobraćaju ne propuste, iako u kolima imamo pacijente čiji život visi o koncu – kaže Jovica Tasić, vozač Gradskog zavoda za Hitnu medicinsku pomoć na pedijatriji.
Policija im kako kaže često progleda kroz prste, ali se desi da ih zbog manjih prekršaja zaustave i naplate kaznu.
– Na Slaviji je pre neki dan, kolegu zaustavio saobraćajac, jer je prošao preko tramvajskih šina. U kolima je bio pacijent, pa smo morali da pošaljemo još jednu ekipu da preuzme obolelog – dodaje Tasić.
On pojašnjava da je najteže voziti po gradu zbog uskih ulica, nepropisno parkiranih automobila, žardinijera i stubića koji se često nalaze tik pred ulazom u zgrade u kojima su oboleli. Ova vozila nemaju pravo korišćenja žute trake, kojom se kreću vozila gradskog prevoza i taksisti, što dodatno otežava situaciju.
– Otkako vozim pedijatrijsko vozilo često mi je problem prilaz Tiršovoj, jer su neke od okolnih ulica zatvorene čak i za nas. Zbog toga moramo da kružimo i po nekoliko minuta da bismo prišli klinici, a minut u ovom poslu veoma često znači i spasen život. Ipak, najgore je na „Gazeli”, u Ulici kneza Miloša, Novom Beogradu i Zemunu. Kad počne kiša i stvori se poledica, onda je teško i na periferiji. Tamo nam se dešava da moramo da parkiramo vozilo, a zatim cela ekipa uprti torbe na leđa i pešaka ode do pacijenta – pojašnjava ovaj prekaljeni vozač, koji je, kako kažu njegove kolege, do sada imao i 30 uspešnih reanimacija.
– Kad je potrebno saradnici i ja se međusobno ispomažemo, naročito kad se nađemo u gužvi. Dogodi se da lekar izađe iz ambulantnih kola i preklinje vozače da se pomere kako bi prošli – skromno dodaje Tasić i apeluje na sugrađane da propuštaju vozila Hitne pomoći, jer oni se ne „vozikaju” po gradu već spasavaju ljude.
Zakon o bezbednosti u saobraćaju još nije završen, a pretpostavlja se da će delom rešiti problem vozača Hitne pomoći.
– Prema postojećem zakonu vozila Hitne pomoći i vatrogasci imaju prioritet. Pod tim se podrazumeva da su im određena neka prava, kao što je pravo prvenstva prolaza na raskrsnicama, koje nisu regulisane semaforom. Na njih se ne odnosi ograničenje brzine i imaju prednost prilikom preticanja kolone vozila. Novi zakon im daje veći značaj, pa ukoliko se vozilo Hitne pomoći ili vatrogasaca nađe iza putničkog automobila, vozač je dužan da se pomeri u desnu traku ili na trotoar i tako propusti ambulantno vozilo. Zakonom je, takođe, predviđeno i ponašanje vozača na autoputu. Šoferi će, u slučaju zastoja na autoputu morati sanitetu da obezbede prolaz između leve i desne trake – naglasio je Damir Okanović, direktor Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja.
B. Vasiljević
[objavljeno: 03/11/2008]
