Izvor: Blic, 10.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Legenda bolera u Beogradu
Legenda bolera u Beogradu
Ibrahim Ferer istinska je zvezda muzičkog(Raj Kuder) i filmskog(Vim Venders) projekta 'Buena Vista Social Club' kojim je sa tradicionalne kubanske muzike, krajem devedesetih, skinuta koprena socijalizma.
I pored poodmaklih godina i dalje je vrhunski izvođač tradicionalnih afrokubanskih napeva. Prošle godine izdao je album 'Buenos hermanos', koji će 20. aprila na koncertu u Centru 'Sava' promovisati i u Beogradu. Ponovo ćemo biti u prilici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da čujemo njegove nove srceparajuće balade, rumbe i bolera. U ekskluzivnom intervjuu za 'Blic' Ibrahim Ferer pozdravlja beogradsku publiku i poziva je na koncert. Zašto je baš Santjago de Kuba a ne Havana bio novo rodno mesto vrhunske kubanske tradicionalne muzike?
- La Habana je ličila ne nedosanjano mesto za sve nas iz Santjaga jer je ona najveći i najvažniji kubanski grad. Ali, nikada nije imala onu specifičnost Santjaga koja se ogledala u letargičnom protoku vremena, za razliku od užurbane Havane. Tako smo u Santjagu imali više vremena na raspolaganju da se posvetimo muzici, razmišljamo o njoj. Mnogi su bili posvećeni muzici svim srcem iako se nisu njome profesionalno bavili. Gledajući unazad kako se sećate rodnog Santjaga, lokalnih muzičkih grupa, svakodnevice… Kako to da od ranog detinjstva počnete sa pevanjem i muzikom, osim što na Kubi svako, na ovaj ili onaj način ima veze sa muzikom?
- Santajago je svojevremeno bio grad po meri čoveka, znali smo jedni druge, grupe su nastupale zajedno i, to je bila, dragoviću moj, impresivana gomila muzičara na jednom mestu. Naravno, to je kao rezultat imalo sve više i više muzike. Sećam se da je Santjago bio nešto izuzetno. Grad je ključao od muzike i zabave svake noći. Većina od tih igranki dešavala se po malim društvenim klubovima, mesnim zajednicama, ili po privatnim stanovima. Počeo sam da pevam kao dečak jer je u porodici vladala prava muzičarska atmosfera a moj deda je bio predsednik social cluba 'El Cucuye'.
Šta je tačno u vezi mesta vašeg rođenja, da li se to zaista desilo u lokalnoj mesnoj zajednici, na pozornici malog social cluba?
- Da, to je apsolutno istina. Rekoh već da je deda bio upravnik lokalnog kluba 'El Cucuye'. Majka se zadesila tamo kad je dobila trudove. Zato uvek kažem kako muzika teče mojim venama. Da li su vam srceparajuće balade koje ste pevali pomogle da lakše dođete do devojačkih srca?
- Jesu, ali sam od onih koji su odani samo jednoj ljubavi, samo jednoj ženi. Ipak, dvaput sam se ženio. Prvu sam ženu, koja mi je izrodila decu, nažalost, izgubio a sada sam već 31 godinu srećno oženjen svojom drugom ženom. Poveriću se, međutim, tebi i čitaocima da sam uvek iznova iznenađen kad vidim devojke i žene kako plaču tokom mog nastupa dok pevam bolero. Dok ste bili u grupi 'Los Bocucos' kako ste došli do autentičnog zvuka, 'pilon', koji je baziran na buci koja se stvara prilikom meljave kafe?
- Pilon je muzika prepuna ritma koja se, zapravo, izvodila tokom karnevala u Santjagu a mi smo je samo prilagodili klupskoj atmosferi. Logično, reč je o ritmu za igru koji je bio veoma popularan u narodu. I sam veoma volim da igram pa bih na mojim koncertima uvek imao i nekoliko kompozicija u kojima sam koristio kratke pasaže pilona, igrajući pritom. Ako dođeš na moj koncert u Centru 'Sava' videćeš da i danas igram dok držim taj ritam. Da li danas na Kubi zaista postoji sukob između 'stare' i 'nove' škole 'sona', tradicionalne kubanske muzike?
- Ne, pošto mene pitaš. Jer, 'nova' škola bazirana je na 'staroj', drugačije ne bismo postojali- bez naših korena. Međutim, svi to znamo, mladi ponekad zaborave da je i pre njih neko postojao, neko bez koga ni njih ne bi bilo. Dakle, hvala za intervju i nadam se da ćete se, mnogi od vas Beograđana, pojaviti na koncertu kad dođem i donesem našu muziku. Videćete da nikakvog sukoba nema. Puno pozdrava do tada. Milorad Pavlović
