Izvor: Politika, 21.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Laki ili teški metro – rešiće strani eksperti
Početkom februara očekuje se dolazak stručnjaka koji će gradskim vlastima predložiti tip metroa koji će biti građen. – Izgradnja metroa bi jednom zasvagda rešila saobraćajne probleme u glavnom gradu, smatra dr Dragoljub Đakonović, sekretar za saobraćaj
Laki ili teški metro? Ovu dilemu domaćih saobraćajnih stručnjaka uskoro bi, na predlog gradonačelnika Dragana Đilasa, trebalo da reše eksperti iz inostranstva. Ali, dok svi stavovi ne budu usaglašeni i nadležni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u gradu ne pronađu više od milijardu evra, koliko se procenjuje da će koštati izgradnja dve linije metroa, Beograđani će se i dalje suočavati sa saobraćajnim gužvama.
Najveći problem je što grad nema novca da započne ovaj projekat. Gradonačelnik je nekoliko puta naglasio da sve dok ne bude zaokružena finansijska konstrukcija radovi neće početi. To je razlog zašto se traži strateški partner iz inostranstva, a gradski čelnici očekuju podršku i iz republičke vlade.
Najozbiljniji kandidati za izgradnjubeogradskog metroa zasad su Rusi i Kinezi, a odnedavno se sve više govori i o investitorima iz Nemačke, Austrije i Španije. Iz ovih zemlja bi krajem meseca ili početkom februara u Beograd trebalo da dođu stručnjaci koji će pomoći u donošenju odluke o tome kakav je metro potreban srpskoj prestonici.
Čini se da su u Skupštini grada zasad bliži odluci o izgradnji teškog metroa. To znači da se najverovatnije odustaje od uvođenja lakog šinskog sistema – ideje stare desetak godina.
Dr Dragoljub Đakonović, sekretar za saobraćaj, smatra da bi, dok ne bude doneto konačno rešenje o tome koji će vid metroa prevoziti Beograđane, jedan od načina za smanjenje saobraćajnih gužvi moglo da bude uključenje „Beovoza” u sistem javnog gradskog prevoza. Zbog toga će, kaže, u ovoj godini prioritet biti nabavka novih kompozicija vagona koji će biti kupljeni zahvaljujući međunarodnim kreditima.
– Izgradnja metroa jednom zasvagda bi rešila saobraćajne probleme u glavnom gradu, ali, dok se to ne dogodi, moramo preduzeti niz mera kako bismo ublažili nedaće sa kojima se vozači i putnici svakodnevno suočavaju. Za početak, valjalo bi podići nivo saobraćajne kulture svih učesnika u saobraćaju – ističe dr Đakonović, dodajući da se metro gradi i kroz očuvanje planiranih prostora za trase i stanice, o čemu se mora razmišljati mnogo pre nego što počnu fizički radovi.
Prvi čovek Sekretarijata za saobraćaj pristalica je izgradnje teškog metroa, dok za laki šinski sistem kaže da, u suštini, predstavlja samo unapređen tramvaj. Ovaj sistem, prema njegovoj oceni, nije dovoljan za današnje zahteve Beograda. Dodaje i da će prihvatiti rešenje koje predlože stručnjaci iz inostranstva „kako ne bi bilo priča da gradske vlasti pripadaju jednom ili drugom lobiju”.
Prethodnici dr Đakonovića, međutim, bili su zagovornici lakog šinskog sistema što se, prema rečima Zorana Alimpića, zamenika predsednika Skupštine grada, pokazalo kao pogrešna procena.
– Kad smo doneli odluku o gradnji lakog metroa, mislili smo da broj stanovnika u Beogradu neće rasti, kao ni broj automobila. Sad se ispostavilo da ta odluka nije bila ispravna – priznaje Alimpić.
Zagovornik teškog metroa je i Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta. On naglašava da ovaj vid prevoza predstavlja mnogo kvalitetnije i bolje rešenje od lakog šinskog sistema i ističe da bi njegovom izgradnjom problem saobraćajnih gužvi u prestonici konačno postala prošlost. Bobić, međutim, smatra da je veliko pitanje da li će ovaj projekat moći da bude ostvaren, jer takav poduhvat košta između milijardu i milijardu i po evra.
Prvi projekat za izgradnju metroa napravljen je još 1972. godine, auradila ga je tadašnja Direkcija za metro. Godinu dana kasnije obrazovan je Sektor za metro gde su 1982. godine, u saradnji sa projektantima bečkog i minhenskog metroa, završena idejna arhitektonska i inženjerska rešenja za prvu etapu i raspisan samodoprinos građana za unapređenje javnog gradskog saobraćaja. Međutim, od izgradnje metroa odustalo se već 1985. godine kada je usvojen plan „Tramvaj za 21. vek” koji je predviđao automobilsko-tramvajski model grada. Ideju o izgradnji metroa ponovo je pokrenuo 1997. godine tadašnji gradonačelnik Zoran Đinđić, a zbog besparice se početkom 2000. godine pojavila ideja o izgradnji lakog šinskog sistema. Stručnjaci koji su stali iza ove idejeu prvi plan su istakli da grad pre može da finansira izgradnju lakog šinskog sistemanego teškog metroa.
N. Miković
D. Spalović
[objavljeno: 20/01/2009]
