Izvor: Blic, 20.Avg.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Laboratorija pod nebom
„Kada ste poslednji put bili u Botaničkoj bašti?", glasilo je pitanje u neobičnom oglasu koji je osvanuo u novinama čim je živin stub u termometru preskočio 35-ti podeok.
Na ovaj način želelo se podsetiti da, kad đonovi počnu da se tope na vrelom asfaltu, u gradu ne postojibolje sklonište od dubokog hlada stogodišnjih stabala. Ni jela ni smrča, već prelepa Pančićeva omorika i statua čuvenog prirodnjaka koji je za njom tragao 14 godina čekaju na samom ulazu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Botaničku baštu „Jevremovac". Iako su samo nekoliko koraka od vrata svaki posetilac, već kad stigne do njih, može da oseti magiju pet hektara čudesnog sveta biljaka. Gradska vreva, autobusi i sirene ostaju iza zidina u Takovskoj ulici i Bulevaru despota Stefana, a kroz zelenu oazu u kojoj su biljke grupisane u geografske i ekološke celine vode tri putića. Njima najčešće idu studenti, zaljubljeni parovi, majke i bake sa bebama u kolicima, ali sve češće prošeta i neki stranac. Na svakoj stazici stoji i putokaz sa kojeg se mogu pročitati datum rađenja biljke i njene glavne karakteristike, a mirisi i boje su svugde.
- Ovo je muzej i laboratorija pod vedrim nebom kroz koji prođe oko 60.000 ljudi godišnje. Sve više dolaze i turisti, ali pre svega zahvaljujući kulturi ljudi koji su navikli da kad putuju obiđu muzeje, tvrđave, Zoološki vrt, Botaničku baštu... - priča Olivera Popović, biolog i vodič kroz Botaničku baštu.
Tik uz zidine, na parceli od 900 kvadrata, iza bazena sa lokvanjima, na kraju jedne stazice rastu ruže, karanfili, božuri, bele rade, margarete, suncokret... Nedavno su zasađene i još se nisu procvetale. Ipak, razlistale iza bazena sa lokvanjima, grupisane od primitivnijih ka složenijim vrstama, više od 500 biljaka Starog kontinenta predstavljaju pravi odmor za oči.
Od vremena kada je Josif Pančić napravio malu baštu u dvorištu Konaka knjeginje Ljubice prošlo je više od 130 godine. Botanička bašta je promenila lokaciju, prošorola se i obogatila fond. U njoj sada raste 2.500 biljnih vrsta, što u stakleniku, što na otvorenom delu.
- Idealno bi bilo da imamo 4.000 vrsta što je, neračunajući čuveni engleski Kju, neki standard u svetu. Ali i ovako, ovde mogu da se vide i biljke koje su prirodno rasprostranjene na geografski malim i nedostupnim staništima, kao što su ginko biloba i metasekvoja iz Kine, sekvoja iz Severne Amerike ili prelepi himalajski bor i himalajski biberovac. A tu su i brojne egzotične tropske vrste kao i domaće endemične i ugrožene biljke poput gorocveta, ramondi, dioskoree, irisa, nepete... - živopisno objašnjava Popovićeva.
Još u Bašti raste bukva, koja svedoči o vremenu kada je ova parcela bila vlasništvo Gospodara Jevrema. Kažu da je stara preko 140 godina, a skroz na dnu, 2.000 kvadrata je uređeno za ljubutelje egzotike i lepog arhitektonskog ambijenta - nezaobilazan Japanski vrt sa biljkama Dalekog istoka. Jezero sa lokvanjima, ribicama i kornjačama... Nedaleko odatle je jedan od najlepših delova Bašte, staklenik iz 1892. godine. U vreme kada je „Jevremovac" građen predstavljao je jednu od najvećih i najlepših staklenih bašti u ovom delu Evrope. Iako danas iz bezbednosnoh razloga može da se uđe samo u njegovu centralnu prostoriju, a požutela stakla koja još nisu ispala iz konstrukcije kasno stavljaju do znanja da staklenik vapi za rekonstrukcijom, jednog Japanca je „naterao" da mu se pokloni. Gledajući u staklenik, Englez koji se u beogradskoj botaničkoj bašti oženio je rekao da ga ambijent podseća na čuveni Kju u kojem na 30 hektara ima pet miliona biljnih vrsta. Olivera Popović kaže da je to najveći kompliment koji je „Jevremovac" mogao da dobije.
Herbarijum i biblioteka
U Botaničkoj bašti se nalazi i herbarijum Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji predstavlja jednu od najznačajnijih i najbrojnijih zbirki ne samo u Srbiji, već i na području čitave Jugoistočne Evrope. Formirao ga je Josif Pančić još 1860. godine, a danas obuhvata zbirku biljaka sa Balkanskog poluostrva i čitave Evrope koja broji oko 120.000 herbarijumskih tabaka i preko 300.000 eksikata. Osim toga, u Bašti je i biblioteka Instituta za botaniku u kojoj je od 1853. godine, kada je osnovana, do sada sakupljeno više od 6.000 knjiga. Neke od njih su i pravi rariteti jer potiču iz 16. i 17. veka i predstavljaju neprocenjivu baštinu.
Osnovana 1874. godine
Botanička bašta osnovana je odlukom Ministarstva prosvete Kraljevine Srbije 1874. godine, na predlog Josifa Pančića, kome je i poverena uprava nad njom. Prva, smeštena uz Dunav na Dorćolu, skoro sasvim uništena poplavom 1888, godine. Sledeće godine, kralj Milan Obrenović je poklonio Velikoj školi, preteči današnjeg Univerziteta, voćnjak koji je nasledio od svoga dede gospodara Jevrema uz uslov da bašta nosi ime „Jevremovac". Na tom mestu se Botanička bašta i danas nalazi i njena vrata su otvorena svakog dana od devet do 19, a leti i 20 sati. Pojedinačna ulaznica košta 120 dinara, a grupna uz pratnju vodiča 150 dinara.
