Izvor: Blic, 09.Feb.2015, 09:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LEGIJA ČASTI Četiri ordena prestonice
Najviše francusko odlikovanje Legiju časti nose 64 francuska i samo tri nefrancuska grada. Među njima je i Beograd.
Beograd je, inače, najodlikovaniji grad kod nas - ima četiri odlikovanja.
Francuska Legija časti prvo je beogradsko odličje za žrtve, hrabrost i veličanstveni otpor u Velikom ratu, kako se, između ostalog, navodi u tekstu dekreta koji je potpisao francuski predsednik Aleksandar Miteran 28. decembra 1920.
- U to vreme, jedini nefrancuski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << grad odlikovan Legijom časti bio je Lijež u Belgiji, kome je orden dodeljen 1914. Posle Liježa i Beograda, još samo jedan nefrancuski grad počastvovan je ovim ordenom, i to Luksemburg 1957. za zasluge tokom Drugog svetskog rata. Izmenjeni statut od 1962. više ne predviđa mogućnost kolektivnih odlikovanja, pa ova tri grada ostaju jedini nefrancuski gradovi koji su primili Legiju časti. Njome su odlikovana 64 francuska grada - kaže Dragomir Acović, arhitekta i heraldičar.
Veliko odlikovanje Beogradu je 21. decembra 1920. uručio saborac iz Velikog rata, maršal Franše D’Epere koji je tom prilikom proizveden u počasnog vojvodu Vojske Kraljevine SHS.
Iako je Čehoslovačka još oktobra 1918. donela rešenje po kome najviše vojno odlikovanje države za period Prvog svetskog rata - Ratni krst za 1914-1918, dodeljuje tada glavnom gradu Kraljevine SHS za izuzetnu junačku odbranu grada, zajedničku borbu protiv neprijatelja i junačka dela u borbi za nezavisnost, priznanje je uručeno tek 1926. godine.
- Ratni krst je Beogradu uručen pred Vidovdan, 27. juna 1926. godine u Narodnoj skupštini. Ratnim krstom su iste godine odlikovani još Šabac i Kragujevac - objašnjava Acović.
Karađorđeva zvezda sa mačevima 4. stepena treće je po redu odlikovanje.
- Dodeljena je na 25. godišnjici početka Prvog svetskog rata. Orden je uručen na Spasovdan, gradsku slavu, maja 1939. u dvorani Gradskog veća u Uzun Mirkovoj ulici. Kraljev izaslanik, general Milutin Nedić održao je prigodnu besedu posle koje je taj orden predao gradonačelniku Vladi Iliću - kaže sagovornik.
Orden narodnog heroja (nacrt Đorđa Andrejevića Kuna) ustanovljen je Ukazom vrhovnog komandanta od 15. avgusta 1943. Sticao se za „herojsko delo na bojnom polju i herojsko držanje pred neprijateljem”.
- Amandmanima na Zakon o odlikovanjima iz 1955. otvorena je mogućnost da se mogu odlikovati i društvene organizacije. Prvi grad narodni heroj bila je Ljubljana 1970, a četiri godine kasnije, pored Beograda, i Drvar, a 1975. Cetinje, Zagreb, Prilep, Priština i Novi Sad. U svakoj republici i pokrajini morao je biti grad heroj - kaže Acović.
Neposredni povod odlikovanja Beograda bila je 30. godišnjica oslobođenja, a u tekstu ukaza od 20. oktobra 1974. kaže se: „Predsednik SFRJ odlikuje Beograd za junačke otpore stranim zavojevačima i neuništivi slobodarski duh, za herojska dela i bezbrojne žrtve u narodnoolobodilačkoj borbi i za istaknuti doprinos revolucionarnom socijalističkom preobražaju Jugoslavije...”
U Skupštini grada danas se nalazi samo Orden narodnog heroja, a u holu je izložena ploča koja se odnosi na Krst počasne legije. Ostala tri ordena davno su nestala.
- U periodu posle 1945. vlast je prema odličjima dodeljenim Beogradu iskazala egzemplarni nemar, prouzrokovan delom političkim razlozima, delom posebnom rezervom prema autoritetima koji su bili izvor tih počasti. Time se može objasniti da je, sa izuzetkom Ordena narodnog heroja i pripadajuće povelje, u jednom trenutku potpuno izgubljen trag insignijama Karađorđeve zvezde sa mačevima, viteškog krsta Legije časti i Ratnog krsta. Dr Marko Popović, ugledni srpski falerističar, seća se da je samu insigniju Ratnog krsta poslednji put video 1974. u vitrini ispred kabineta gradonačelnika Miladina Šakića - kaže Dragomir Acović.
