Izvor: Politika, 06.Feb.2010, 01:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kurseva sve više, posla sve manje
Od deset kandidata za posao galvanizera, trećina njih u toku minule godine dobila radnu knjižicu, dok je od desetak obučenih pomoćnih pekara, tek pet osoba sa invaliditetom našlo posao u toj struci
Od 68 osoba sa invaliditetom registrovanih pri Nacionalnoj službi zapošljavanja, koje su minule godine prošle kroz program obuke za posao konfekcionara, knjigovezaca, računovođa, pekara, poslastičara i galvanizera, njih 26 dobilo je zaposlenje na određeno vreme. Od deset >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kandidata za posao galvanizera, trećina njih dobila je radnu knjižicu, dok je od desetak obučenih pomoćnih pekara, pet osoba sa invaliditetom našlo posao u toj struci.
Broj onih koji su se domogli mesečne zarade ipak nije zadovoljavajući, ističe Momira Vlajin, šef odseka za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a za to su najčešće zaslužni poslodavci jer se uglavnom plaše da ih zaposle.
– Otvaranje radnih mesta zavisi od poslodavca, dok je posao naše službe da osobu sa evidencije uključimo u mere aktivnog traženja zaposlenja. Nevolja je što je većina ovih ljudi bez kvalifikacije. Sa završenom osnovnom školom je njih 40 odsto, sa trećim stepenom stručne spreme 32 odsto, dok fakultetsku diplomu poseduje manje od procenta – kaže Momira Vlajin.
U toku prošle godine Nacionalna služba zapošljavanja Filijala za Beograd izdvojila je 80.000 dinara kao vid novčane stimulacije namenjen poslodavcima za otvaranje, opremanje i prilagođavanje radnog mesta za ovu grupu građana. Ovakav oblik novčane podrške pružaju i ostale zemlje, poput Austrije ili Slovenije, u zavisnosti od radnog mesta i vrste invaliditeta. U našoj zemlji je, uveravaju stručnjaci, na vidiku bolja perspektiva za osobe sa invaliditetom koje traže posao. Novi Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju ove grupe građana prvi put uvodi obavezu njihovog zapošljavanja.
– Poslodavac koji ima, primera radi, od 20 do 49 zaposlenih dužan je da ima u radnom odnosu još jednu osobu sa invaliditetom – objašnjava Vlajinova.
Kao jedna od mogućnosti korišćenja usluga službe zapošljavanja je i klub za traženje posla u kojem građani mogu da se informišu o pravima i obavezama, načinima pisanja radne biografije...
– Biti deo kluba nije obaveza za osobe sa evidencije što potvrđuje i podatak da malo njih koristi ovu mogućnost. U toku minule godine svega deset od 5.547 osoba sa rešenjem o invalidnosti koje se trenutno nalaze na evidenciji naše službe koristilo je usluge kluba. Individualni razgovori sa naših pet savetnika su obavezni i svaki od njih može da primi u toku dana najviše dve osobe zbog specifičnog statusa osoba sa invaliditetom – objašnjava šef odseka za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje.
Uska lepeza struka u kojima mogu da rade, arhitektonske barijere, nizak nivo obrazovanja, ali i loša priprema radne sredine na njihov dolazak česti su uzroci nepovoljnog socijalnog položaja osoba sa invaliditetom. Pretpostavka je da u Srbiji živi njih oko 700.000, od kojih je nešto manje od pola radnog uzrasta.
M. Brakočević
[objavljeno: 06/02/2010]
