Izvor: Blic, 31.Jan.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupuju da bi se bolje osećale
Prema rečima trgovaca u Beogradu ima sve više kupoholičarki. One radnje obilaze gotovo svaki dan, važno ima je da određeni komad imaju prve, neke gerderobu isprobavaju i po dva sata, a nikad se ne desi da iz radnje izađu "praznih ruku”, pa makar kupile i najmanju sitnicu.
Većina kupoholičarki su stalne mušterije, koje radnje obilaze svaki ili svaki drugi dan. Dok brendirane firme imaju čak i listu stalnih mušterija, koje telefonski obaveštavaju kad novi artikli >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stignu u radnju.
- Dolaze najmanje dva puta nedeljno, uglavnom kad stigne nova kolekcija.
Neumerena kupovina nosi
opasnost od prezaduživanja
Neke odeću i ne probaju, već kupuju "odokativno” prema modelu, a neke isprobavaju po dva sata. Ne gledaju mnogo na cenu najvažnije je da im se nešto svidi. Nikad se ne desi da iz radnje izađu "praznih ruku”, moraju nešto da kupe, pa makar i najmanju sitnicu, a verujem da im većina tih stvari i ne treba - priča prodavačica u "Hepeningu”.
Pri kupovini najčešće ih opisuju kao vrlo pričljive, a neretko traže i savete. Pri odabiru garderobe važno im je da je nešto "u trendu”, ali i da prve kupe određenu stvar.
- Sebe mogu da nazovem "prikrivenom” kupoholičarkom, jer nekako uspevam da ne bankrotiram kupujući. Međutim, kupujem mnogo, jer se tada super osećam. Pre nekoliko dana išla sam na poslovnu večeru i, mada imam pun ormar haljina, jednostavno sam morala da kupim novu - rekla nam je tridesetogodišnja Danijela.
Psiholog Ivana Petrović objašnjava ovaj fenomen kao potrebu za raznovrsnošću, otkrivanjem, "igranjem” ili zabavljanjem, jer je to aktivnost slobodnog vremena. Međutim, smatra da kod nas nije toliko rasprostranjen, jer nemamo jaku tržišnu ekomoniju, kao, na primer, Amerika odakle fenomen potiče. Početkom 20. veka Frojdovi učenici Blojler i Krepelin uveli su pojam oniomanija, kako bi označili ljude koji opsesivno kupuju. Oni su još tada istakli da neumerena kupovina nosi opasnost od prezaduživanja.
- Šopoholizam, kupomanija, u Americi se još tretira kao slabost, odnosno ne tretira se kao poremećaj, dok, se u Nemačkoj kupoholizam tretira kao oblik opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Kupovina i sa njom povezana potrošnja mogu se posmatrati i kao simbolički proces izražavanja sopstvene ličnosti, tumačenje tuđih simbola i slanje simboličkih poruka drugima. Sama vrsta robe koje se kupuje "šalju informacije” o kupcu - navodi Ivana Petrović.
Ona dodaje da je u našim uslovima daleko opasnija pojava tzv. "privremenog kupoholizma”.
- U našoj sredini je poslednjih godina potpuno nekritično prihvaćena proslava Dana zaljubljenih, događaja koji su izmislili trgovci da bi prodali sve one nepotrebne stvari koje nisu uspeli da prodaju u novogodišnjem haosu. Nije problem što ljudi kupuju. Problem je što pod tim pritiskom mnogi kupe nešto, samo da bi kupili, a to često znači da kupuju stvari lošeg kvaliteta koje nemaju upotrebnu vrednost i troše novac koji ne zarađujemo - ističe Petrović.
Izbor za „Najkupoholičarku"
Povodom objavljivanja "boks seta serijala o "Kupoholičarki”, Sofi Kinsele i premijere filma „Ispovesti kupoholičarke" 12. februara, "Laguna” u saradnji sa "Taramauntom” organizuje je izbor za "Najkupoholičarku”. Za takmičenje se prijavilo više od 80 Beograđanki, od kojih će danas od 14 sati modni žiri, odlučujući o najstajlingu, izabrati tri finalistkinje u centru „Zira". Tri najuspešnije će u subotu 7. februara u 12 sati u „Delta Sitiju" morati da pokažu sve neophodne veštine uspešnog šopinga - snalaženje, brzinu, otkrivanje najboljih komada pre ostalih, dok ne pronađu sve sakrivene obeležene stvarčice koje će se nalaziti u radnjama. U ovoj trci, sa finalistkinjama će učestvovati i poznate ličnosti Marija Kilibarda, Ana Pendić i Petar Janošević. Pobednica će kao glavnu nagradu dobiti petodnevnu šoping turu u Rimu.
Prosto nemoguće odoleti
"U izlogu kod 'Denija i Džordža’ nalazi se diskretan natpis, tamnozelen, sa slovima krem boje, i na njemu piše: RASPRODAJA. Buljim u natpis dok mi srce ludački lupa. Gutam knedlu i prilazim nekoliko koraka, zatim otvaram vrata malene prodavnice. Vrata zazvone i simpatična plava devojka koja tamo radi podiže pogled... Za razliku od nekih žvalavih krava u prodavnicama odeće, njoj ne smeta ako stojite tamo čitavu večnost i zurite u odeću koju u suštini ne možete priuštiti sebi... O, bože, da. Sećam je se. Svilenkasti pliš, svetloplav i posut perlicama koje se prelivaju u duginim bojama. Zurim u nju i osećam kako me nemo privlače nevidljive niti. Moram da je dotaknem... Bez pogovora. Ja moram da imam ovu ešarpu. Moram da je imam. Čini da mi oči izgledaju krupnije, frizura skuplje, izgledam kao potpuno druga osoba.
*(Sofi Kinsela, "Tajni svet snova jedne kupoholičarke”)
