Izvor: Politika, 26.Maj.2010, 11:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupovna moć neprestano na udaru cena
Poljoprivredni proizvodi poskupeli 3,4 odsto, sredstva za ličnu higijenu 2,7 odsto, a saobraćajne i PTT usluge 1,4 odsto. – Računi za komunalije veći su oko osam odsto
Troškovi života u prestonici uvećani su jedan odsto u proteklih mesec dana, pokazuju podaci Gradskog zavoda za informatiku i statistiku.
Poljoprivredni proizvodi poskupeli su 3,4 odsto, što je posledica činjenice da je zeleniš na pijacama uvek najskuplji na početku sezone. U poređenju sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << martom, u aprilu su i sredstva za ličnu higijenu poskupela 2,7 odsto, a saobraćajne i ptt usluge 1,4 odsto. Cene akcizne robe poput cigareta i alkoholnih pića miruju, a isto je i sa cenama odeće i obuće. Premda ove cifre ne deluju zastrašujuće, stručnjaci ističu da rast troškova života od jedan odsto i maloprodajnih cena 0,8 odsto za svega mesec dana, na duže staze daje zabrinjavajući skor.
– Kupovna moć neprestano opada, uglavnom pod uticajem rasta cena koje kontroliše država, poput goriva, gasa i struje. To automatski uvećava račune, ali i povećava cene drugih roba i usluga – objašnjava Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
To potvrđuje i poređenje sa aprilom protekle godine. Cene su pet odsto veće nego lane, na šta je uglavnom uticalo poskupljenje tečnih goriva i maziva koja su gotovo 27 odsto skuplja. Računi za komunalije su oko osam odsto veći, a za zadovoljavanje kulturnih potreba valja izdvojiti 19 odsto više novca nego pre godinu dana.
I dok su se povećavale cene usluga, cene robe su mirovale. Prehrambeni proizvodi su svega jedan odsto skuplji nego pre godinu dana, a cene su gotovo iste kao pre mesec dana. Razlog je jednostavan. Trgovci i proizvođači hrane su u makazama. Dok kupovna moć potrošača u prestonici opada, zbog povećanja cena energenata i pada vrednosti dinara, troškovi proizvodnje rastu. A prostora za povećanje maloprodajnih cena nema.
U Zavodu za informatiku i statistiku kažu i da su do podataka došli praćenjem cena na tržištu.
– Cene proizvoda se prikupljaju u trgovinskoj mreži i na pijacama, a usluga od preduzeća i radnji koje ih pružaju. U više maloprodajnih objekata kontroliše se 400 artikala. Zatim se računa prosečna cena i proizvodi se grupišu kako bi se dobili zbirni rezultati za prehrambene proizvode, alkoholna pića, duvan, odeću, obuću i tako dalje – objašnjavaju u Zavodu za informatiku i statistiku.
S. D.
[objavljeno: 26/05/2010]
.jpg)
