Izvor: Politika, 08.Dec.2009, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupci stanova gube meč protiv OFK Beograda
Ljudi koji su još sredinom devedesetih godina kupili domove oko stadiona kod Bogoslovije još ne mogu da se usele zbog nesuglasica Omladinskog sportskog društva Beograd, koje je korisnik zemljišta, i investitora
Pedesetak porodica je poverovalo, usred ratnih devedesetih godina, u doba kada je inflacija divljala, da su se konačno skućile, ali ni do danas nisu ušle u stanove koje su kupili dok su još bili u izgradnji. Dom su, kako su mislili, našli u zgradi kod stadiona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << OFK Beograda, koju je „Investeksport” trebalo da sagradi do 1995. godine. Godinu posle probijanja rokova, dve lamele su useljene, treća je bila uglavnom gotova i radnici su prešli na četvrtu. Sve je delovalo obećavajuće ali tad je Omladinsko sportsko društvo Beograd, korisnik zemljišta, raskinulo ugovor sa „Investeksportom” i odbilo da prizna njihove prodaje. Navodno, kompleks je trebalo da bude poslovni i u njemu nisu predviđeni stanovi.
– Po propisima Fife i Uefe nedopustivo je da se pored stadiona nalaze stanovi. Da ih ima, stanari bi mogli da gađaju igrače – kaže Božidar Milenković, predsednik OSD Beograd.
U dozvolama za gradnju lamela kao namena navodi se samo poslovni prostor ali u ugovoru OSD Beograd i „Investeksporta” govori se o „sportskim i drugim sadržajima”. Milenković tvrdi da se pod „drugim sadržajima” podrazumeva opet samo sportski prostor. Čemu onda dve oznake, nije objasnio.
Uz takvu dvosmislenost, OSD je istovremeno bio tako precizan da ugovorom omogući „Investeksportu” da pre završetka radova „otpočne marketinške aktivnosti za plasman svog dela prostora na tržištu”. To znači, kako tumači Milenković, da su smeli samo da reklamiraju kako će negde u budućnosti prodavati udeo kvadrata koji je trebalo da im ostane u vlasništvu, ali ne i da ih već prodaju. Milenković ne objašnjava čemu služi traćenje novca na oglašavanje proizvoda koji još nije na tržištu. „Investeksport” je, međutim, stanove unapred prodavao, što je drugi razlog kojim je OSD obrazložio raskid ugovora, mada Milenković nema odgovor ni na pitanje kako su mislili da će radovi biti finansirani ako ne pretprodajom stanova, načinom uobičajenim među srpskim građevincima.
Kada je OSD uložio tužbu, kupci su saznali i da ne postoje dozvole za gradnju lamele D. Preostale tri lamele imaju dozvole ali su one bezvredne kao osnova kupcima za sticanje prava vlasništva. Prema Milenkovićevom objašnjenju, Miličić je, ko zna kako, uzeo projekte iz opštine Palilula i odneo ih sa sobom, ko zna gde, a bez njih je stanove nemoguće uknjižiti. Odobrenje za objekat D Miličić nikada nije ni zatražio, pa je to OSD učinio naknadno, i to za zidanje poslovnih apartmana, koji mogu biti i poslovni prostor i, kako priznaju – stanovi, čija je gradnja Miličiću zamerena.
– U lamele A i B Miličić je uselio svoje kupce. U C nam je, po odluci suda, ostao dužan 400 kvadrata i tu smo uselili ljude prema kojima klub ima obaveze. Oni su tu samo da čuvaju stanove i niko od njih nije upisan kao vlasnik – kaže Milenković.
„Investeksport” je u međuvremenu nekim kupcima ponudio druge stanove u zamenu ali se, priča S. V., jedan od kupaca, ispostavilo da je stan u Požarevcu i da bi njenoj porodici bio dat samo na korišćenje. Na sudu ni ona ni njeni sapatnici još ne uspevaju da okončaju procese kojim bi dokazali svoje vlasništvo.
„Investeksport” je u međuvremenu pao u stečaj. Porodica Nikole Krgovića, jednog od kupaca, našla se na spisku poverilaca ali tek na 274. mestu. Miličić, koji je 2004. godine od suda tražio da mu se vrati vila na Dedinju koju mu je na ime nevraćenog zelenaškog duga uzeo Vanja Bokan, posle „Investeksporta” je ušao u još nekoliko firmi, da bi zbog nameštenog stečaja u jednoj od njih 2008. godine bio uhapšen. Njegovi kupci su i dalje u svom „zatvoru” – u iznajmljenim stanovima.
V. Vukasović
[objavljeno: 08/12/2009]
.jpg)
