Izvor: Politika, 14.Apr.2010, 11:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupci se lome između cene i kvaliteta
U poređenju sa martom prošle godine, roba i usluge poskupeli su više od četiri odsto. – Sve češće se kupuju jeftinije namirnice malo poznatih proizvođača
Dve starije sugrađanke strpljivo svake druge nedelje po podne čekaju autobus na liniji 44 koji saobraća do hipermarketa na Vilinim vodama. Nije im teško da vuku teške cegere, jer su tamo, kako kažu, cene znatno niže nego u radnjama širom grada. Jedna uzima robu sa rafova i stavlja je u kolica, dok druga pažljivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << beleži cene. Ciljaju pet hiljada dinara tačno u paru, a na kasi ispisuju ček sa rokom dospeća na 90 dana.
Tako izgleda svakodnevica i mnogih drugih Beograđana: u traganju za jeftinijim artiklima, putuju kilometrima i pri tom presedaju nekoliko puta.
A kako i ne bi. U poređenju sa istim periodom lane, maloprodajne cene uvećane su 4,6 odsto, pokazuju podaci Gradskog zavoda za informatiku i statistiku. Teže se živi i nego pre mesec, dva. Cene u prestonici bile su u martu 2,2 odsto veće nego u februaru, navodi se u izveštaju ove ustanove.
I dok su cene rasle, skok evra i tanje koverte dodatno su oborile kupovnu moć žitelja prestonice. Formiranje vlastite potrošačke korpe, koja prema statističkim podacima košta 36.000 dinara, postalo je svojevrsno umeće preživljavanja, koje podrazumeva svakodnevno vaganje između cene i kvaliteta.
Milena Radulović, direktor marketinga trgovinskog preduzeća „Jabuka”, primećuje da se sve više kupaca odlučuje za artikle manje poznatih ili nepoznatih proizvođača, koji po pravilu imaju nižu cenu.
– To je najpre uočeno na odeljenju delikatesa. Kupuju se najjeftinije salame i druge prerađevine od mesa. O pečenici i ne pričamo, jer „plafon” je praška šunka. Isto je i sa svežim mesom. Najviše se traži najjeftinija piletina, a ostale vrste mesa kupuju se uglavnom kada su na akciji – objašnjava Radulovićeva, dodajući da nije drugačije ni na odeljenjima sa drugim artiklima.
Mlečni proizvodi, kućna hemija, kozmetika, alkoholna pića i drugi proizvodi donedavno nepoznatih marki našli su put do kupaca.
– Kada smo počeli da punimo rafove „Jabuke” i SOS marketa novim proizvodima malo poznatih proizvođača, potrošači su zazirali od takve robe. Onda su ih probali, najpre sporadično i „stidljivo”, a posle toga više nije bilo dileme. Sada ih svakodnevno kupuju jer su zadovoljavajućeg kvaliteta, a jeftiniji su, jer se ne reklamiraju – kaže Milena Radulović, dodajući da se nastavlja i trend rasta učešća čekova u plaćanju. U ovom lancu iznosi oko 15 odsto, dok u vreme praznika i uglavnom vikendom, više od 20 odsto kupaca robu plati čekom na poček.
– To je potpuno logično i očekivano ponašanje kupaca u situaciji kada im kupovna moć neprestano opada. A ona se umanjuje uglavnom pod uticajem rasta cena iz državnog sektora, poput goriva, gasa i struje. To automatski uvećava račune, ali i povećava cene drugih roba i usluga – objašnjava Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
S. D.
[objavljeno: 14/04/2010]
.jpg)
