Izvor: Politika, 20.Nov.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kula Gardoš – od strašila do svetionika
Zahvaljujući inicijativi i preduzimljivosti umetničkog fotografa Đorđa Čubrila, građevina na zemunskom uzvišenju je za sedam godina od stecišta beskućnika i narkomana postala jedan od deset turističkih dragulja Beograda
Kada je pre sedam godina Đorđe Čubrilo, likovni umetnik fotografije,odlučio da u rodnom Zemunu otvori svoj atelje, izbor je pao na zapuštenu i u korov zaraslu Milenijumsku kulu na Gardošu. Izdavanje tog prostora država je prethodno tri puta oglašavala, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali se na konkurs niko nije javljao.
– Kada sam supruzi saopštio odluku, rekla je da će se razvesti od mene – priseća se Čubrilo, dodajući da su se i ostale njemu bliske osobe čudom čudile zašto je odlučio da umetničko gnezdo svije u ruševini bez struje, vode i prozora, obrasloj u travu do pojasa. Ali, Đorđe je imao viziju kako bi, nalik sličnim objektima koje je viđao po Nemačkoj, kula na Gardošu mogla da postane kulturni svetionik i turistička atrakcija. Ovih dana, ostvarenje te vizije je za veliki korak bliže. Opština Zemun sprovela je u delo njegovu inicijativu da se prostor oko kule uredi. Završeno je popločavanje platoa dekorativnim kamenom, radnici „Zelenila Beograd” postavili su travnate tepihe i klupe, a završava se i asfaltiranje parkinga. Svečano otvaranje očekuje se za desetak dana.
A pre nego što su se posla prihvatili lokalna samouprava i gradske službe, vraćanje sjaja kuli bilo je u rukama Čubrila, njegove porodice, prijatelja i komšija. Kako kaže, najmanje pedesetak ljudi je pomagalo svako na svoj način, da zemunski biser zasija.
– U kuli, čija su vrata bila razvaljena, godinama su se okupljali beskućnici, pijanci i narkomani, pa je i čitav kraj bio nebezbedan. Kada smo taj problem rešili, otpočelo je veliko spremanje unutrašnjosti. Na tavanu su se gnezdili golubovi, pa smo odatle morali da izbacimo stotine kilograma ptičjeg izmeta. Mesec dana je trajalo skidanje rđe sa stepeništa, a potom premazivanje svakog od 64 stepenika zaštitnom bojom – kaže Čubrilo. Radilo se, dodaje, sa toliko volje i elana da se i na kafanu zaboravljalo...
– U kuli je sada galerija namenjena za izložbe umetničkih fotografija, jedina takva u Beogradu. U jednom delu je moj atelje, gde decu podučavam tajnama fotografije. Na vidikovcu postoji prostorija u kojoj će biti smeštena stalna postavka elektrodinamičkih modela Milutina Milankovića. To radim sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti i Muzejom Milutina Milankovića u Dalju – kaže Čubrilo.
U planu je da se u najvišem delu kule uredi prostor gde bi osnovci pohađali školu za buduće novinare i snimatelje, a u fokusu bi bile teme o Dunavu.
– Cilj je bio da se zaštiti ovaj jedinstveni objekat i stvore uslovi da majke ovde bez straha za bezbednost mogu da dovode decu. U prilog tome je i podatak da kulu danonoćno nadziru 24 kamere. Mislim da se trud isplatio. Turistička organizacija Beograda uvrstila je kulu među top deset destinacija koje u gradu treba obići – ističe Čubrilo.
----------------------------------------------------------------------
Simbol moći, osmatračnica i vidikovac
Gradnja Milenijumske kule na Gardošu završena je 5. avgusta 1896. godine, a njeno svečano otvaranje bilo je 15 dana kasnije, kada je održano i bogosluženje u svim zemunskim crkvama.
Kroz istoriju bila je simbol moći, osmatračnica i vidikovac.
– Ona je jedna od sedam spomenika kojim je Ugarska htela da istakne svoju hiljadugodišnju državnost. Zbog toga je dobila ime milenijumska. Dva spomenika posvećena ovoj godišnjici izgrađena su inače u Mađarskoj, dva u današnjoj Slovačkoj, jedan u Ukrajini, jedan u Rumuniji, i ovaj sedmi kod nas. Zemunska kula bila je najjužnija – ističe Čubrilo.
Projektovale su je mađarske arhitekte, a izgrađena je od kamena i opeke. Predstavlja mešavinu arhitektonskih stilova, sa prevagom elemenata romanike. Visoka je 36 metara, a o podrumu kule ispredane su mnoge misteriozne priče. Jedna od takvih legendi je i da iz njega vodi tunel kojim se, ispod Dunava, može stići do tvrđave na Kalemegdanu. Antrfile
----------------------------------------------------------------------
Ljubavni orijentir
Da je kula na Gardošu zaista ponovo u modi, govori i podatak da se sve više upravo venčanih parova fotografiše ispred nje, kako bi ih grandiozna građevina podsećala na dan kada su izgovorili sudbonosno „da”. Zaljubljeni parovi su poslednjih meseci na ogradu stepeništa ispod kule počeli i da kače takozvane ljubavne katance. Time je „pelcer” običaja koji postoji u mnogim evropskim i našim gradovima prenet i na uzvišenje iznad Zemuna.
Branka Vasiljević
objavljeno: 20.11.2014.
