Izvor: Politika, 03.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuća dobre nade
U ustanovi osnovanoj 1973. godine, koja je bila jedinstvena u SFRJ, pa je tako i danas u Srbiji, zbrinjavaju se, pre svega, trudnice i samohrane majke
Materinski dom, odeljenje Stacionara za majku i dete u Zvečanskoj, mesto je na koje dolaze trudnice koje je napustila nada, ali je to i kuća iz koje odlaze mahom mlade majke, osmehnute, ponosne, sa decom u naručju i verom u bolje sutra. U ovoj ustanovi osnovanoj 1973. godine, koja je bila jedinstvena u SFRJ, pa je tako i danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Srbiji, zbrinjavaju se, pre svega, trudnice i samohrane majke koje, prema propisima, imaju pravo da u Materinskom domu borave do godinu dana uzrasta deteta.
– Trudnoće majki koje dolaze kod nas su, po pravilu, neželjene, neplanirane i skrivane. Partneri, porodice i okolina odbacuju majke koje mi zbrinjavamo i one su najčešće materijalno zavisne, nižeg obrazovnog nivoa i potiču iz patrijarhalnih familija – ističe Snežana Nikolić, socijalni radnik Materinskog doma.
Ona je objasnila da u dom primaju isključivo psihofizički zdrave majke koje mogu samostalno da podižu dete.
– Svaka majka ili trudnica koja se nađe u situaciji da je okolina ne prihvata trebalo bi da se obrati lokalnom centru za socijalni rad koji će odrediti najbolji oblik zaštite i proceniti da li trudnicu treba uputiti u beogradski Materinski dom. Mi nismo konačno rešenje, ali jesmo stanica predaha na kojoj majke prikupljaju snagu – napominje Nikolićeva.
Stručni tim Materinskog doma čine dve medicinske sestre, socijalni radnik i psiholog. Sa majkama se radi individualno i grupno, pomaže im se da odrede svoj odnos prema detetu i donesu najbolju odluku za sebe i bebu.
– Svaka pomoć, osim bračnih ponuda sredovečnih muškaraca koji se javljaju posle novinskih napisa, nama je dobrodošla – zaključila je Snežana Nikolić.
Osamnaestogodišnja M. M. je u Materinski dom došla 2. oktobra. U njenom skromnom domu nije bilo mesta za nju i njenog sina Luku, jer pored njih dvoje ima još devetoro članova domaćinstva.
– Trudnoću sam otkrila tek u četvrtom mesecu. Otac deteta je stariji tri godine od mene i želi da pomogne, ali mu roditelji ne dozvoljavaju. Oni su saznali da sam trudna kada sam bila u petom mesecu. Bili su spremni da daju veliku sumu novca kako bih abortirala, jer je abortus u petom mesecu moguć, ali je skup. Budući da to nisam želela, prekinuli su svaki kontakt sa mnom – bez trunke samosažaljenja u glasu govori mlada majka.
Od Nove godine ona očekuje da njenom sinu Luki i njoj donese zdravlje i mir, a za sreću će se već sami pobrinuti.
– Želim da završim Srednju muzičku školu u godini koja je pred nama. Imam bezrezervnu podršku profesora, hora i školskog psihologa, čija majka Rada mi pomaže i novčano – rekla je očiju punih nade M, M. i čvrsto stegnula Luku u naručje.
Šesnaestogodišnja A. J. iz Obreža, opština Varvarin, ima šestomesečnu bebu.
– Saznala sam da sam trudna u sedmom mesecu, ali to nikome nisam smela da kažem. Upisala sam se na frizerski kurs, sve ispričala frizerki, a ona je rekla ocu – zagrcnula se A. J. na tren, kao da se u njenoj glavi odmotava film satkan od slika nedavne prošlosti, ali je osmeh ubrzo ponovo zablistao na njenom licu.
– Otac me je odveo u Centar za socijalni rad, 28. jula. Niko od mojih, osim majke, nije želeo da prihvati činjenicu da sam trudna. Svi su bili ljuti, osuđivali su me. Ipak, otac je nekoliko puta dolazio u Materinski dom i razgovarao sa mnom – vesela je, poput svakog deteta, dok govori ova maloletna majka.
Da li ona uopšte razume ozbiljnost situacije u kojoj se našla ili je osmeh na njenom licu samo maska, nismo otkrili. Njen otac je na prinudnom lečenju od alkoholizma u Centralnom zatvoru, a u roditeljskoj kući nema uslova za podizanje deteta. Centar je odlučio da je smesti u hraniteljsku porodicu u Kruševcu.
– Otac mog deteta ne želi da ga prizna i traži DNK analizu. Uradiću test kada izađem odavde, jer je dete njegovo – odlučna je A. J. dok sastavlja skromnu listu novogodišnjih želja.
Kaže, u novu godinu će ući ponosna i srećna, s nadom da će u njoj steći uslove da nastavi i završi školu. Samo da dete i ona, dodaje, budu zdravi, za sve ostalo će se sami izboriti.
Borko Pavićević
[objavljeno: 03.01.2007.]
