Izvor: Politika, 29.Dec.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krstarenje bezbedno na pet brodova
Veći broj plovila nema dozvolu za prevoz putnika. – Radi uštede pojedini privatnici velike plovne objekte registruju kao čamce
Znajući kakve su mere bezbednosti na mnogim splavovima, osiguravajuća društva izbegavaju da izdaju polise klubovima na vodi. Nekoliko puta su se i oni opekli na požarima koji su zahvatali splavove. Kako su im okolnosti pod kojima je izbila vatra bile sumnjive, odbili su da isplate odštetu, pa su ih rečni ugostitelji tužili i uvukli u procese >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji se razvlače godinama.
– Kao plovila, splavovi moraju imati posadu u svakom trenutku. Međutim, vlasnici ne poštuju to pravilo i požari su im se nekako isuviše „zgodno” dešavali uvek u vreme kada nikoga nije bilo na objektu. Pošto nismo isplatili polisu, izveli su nas pred sud i sada imamo nekoliko, ne mogu da kažem koliko, takvih sporova koji nikako da se završe – nezvanično kažu u jednoj od najvećih kompanija za osiguranje.
Poučeni takvim iskustvom, oni prihvataju da izdaju polise samo registrovanim splavovima, što podrazumeva da su ta plovila prošla tehnički pregled koji garantuje da su na njima preduzete mere predostrožnosti od požara i ostalih nedaća. Tako je pod zaštitom ovog društva pet splavova, od ukupno 14 registrovanih. Vlasnici nekih poznatih splavova nezvanično objašnjavaju da gosti ne moraju da se brinu za bezbednost kada dođu u velike klubove na vodi, već su problem oni na brzinu sklepani objekti.
Do polise osiguranja, barem za goste, lakše dolaze brodovi za prevoz putnika, jednostavnije nego do registracije. U Beogradu postoji samo pet brodova koji imaju dozvolu za prevoz putnika, dok ostali koji reklamiraju krstarenja rade protiv pravila. Propisi su, međutim, doneseni još pre nekoliko decenija i očekuje se usvajanje novog zakona. U međuvremenu, privatnici u nautičarskom biznisu žale se da njihova plovila prolaze tehnički pregled ali Lučka kapetanija bez razloga oteže upis u registar.
– Zastarela pravila kažu da čamac može da prevozi samo 12 ljudi, ali naši katamarani, koje smatraju čamcima, imaju potvrdu Jugoslovenskog registra brodova, koji obavlja tehnički pregled, da mogu da prevoze i po 50 osoba. Isti takav čamac prodao sam u Hrvatskoj, gde su ga odmah registrovali za prevoz 60 ljudi – navodi Petar Đorđević, vlasnik Jahting kluba „Kej”.
On tvrdi da putnike ne ugrožava ni kada katamarani prime više od 50 ljudi. Nije njihova namera da probijaju ograničenje ali, kada neko od onih koji su rezervisali brod dovede više ljudi nego što je najavio, oni ne odbijaju klijente.
– Vozimo u pojasu od pet kilometara, na svega dva minuta udaljenosti od obale. Da nešto krene po zlu, svaki kapetan bi mogao da se približi kopnu i iskrca putnike na vreme. Kada bi bili tako strogi i na kopnu, nijedan autobus ne bi prošao pregled. Niko ne zaustavlja ljude kada pretrpavaju autobus i niko se ne plaši da će to izazvati nesreću, samo su brodovi pod sumnjom – objašnjava Đorđević.
I posle tehničkog pregleda, Kapetanija traži gomilu dodatnih potvrda i sertifikata – kaže Stevan Micić iz „Metroa na vodi”.
– Ne kažem da ti papiri nemaju svrhu ali gradski brodovi su vozili čak i bez protivpožarnog sistema i opet su prvi dobili registraciju – rekao je Micić.
U Jugoslovenskom registru brodova, na čiji pregled se lađari pozivaju kada uveravaju u bezbednost svojih plovila, uzvraćaju da je razlika između velikog čamca i malog broda „odavde do večnosti”. Čamac može da ponese i više od 12 ljudi ali od njega se ne zahtevaju mere bezbednosti predviđene za brod koji prevozi putnike, pa vlasnik može da prištedi. Plovilo zato registruje kao čamac da bi se kasnije setio da se žali kako bi mogao njime da prevozi turiste i izletnike. On njime zaista može, ako je potrebno, da preveze i više od 12 ljudi i da ne potone, ali mere predostrožnosti za takvu plovidbu, kakvu obavljaju brodovi, nije preduzeo.
– Nedopustivo je tvrditi da su svi oni ljudi koji će krstariti takvim plovilima savršeno bezbedni jer je to, tobože, brod, samo što nadležni neće tako da ga nazovu. Ako plivate oko čamčića, voda će vas povući pod trup, pa zamislite koliko je veća snaga koja bi vas uvukla pod brod. Bolje i da ne zamišljate šta bi se desilo da veliki brod počne da tone jer ni vrhunski plivač ne bi imao šanse da se izvuče na površinu – upozorava Slobodan Milivojević, direktor Jugoslovenskog registra brodova.
Ni žalbe brodovlasnika i čamdžija da se postupak upisa oteže mesecima i godinama nisu potkrepljene, tvrde u Registru. Kapetanija traži samo ono što joj nalažu zakoni i međunarodne konvencije, koje su izglasane na najvišem mogućem nivou, u Ujedinjenim nacijama. Nacionalni propisi mogu biti prilagođeni ali to znači samo da će biti jači od tih standarda. Novi zakon o unutrašnjoj plovidbi biće, dakle, još stroži od postojećeg, ubeđeni su čelni ljudi Registra.
– Upis je, čujemo, brži u drugim gradovima, ali to zavisi od trgovinskih sudova, koji odlučuju o registraciji. Trgovinski sud u Beogradu je zagušen, ali to je problem svih, ne samo lađara – ocenjuje Mišo Macura, tehnički direktor Registra.
V. Vukasović
[objavljeno: 29/12/2008]
.jpg)
