Izvor: Blic, 28.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kroz Terazijsku kapiju do reke
Kroz „kapiju" koju čine hoteli „Moskva" i „Balkan", preko Terazijske terase pa sve do Ulice Gavrila Principa, odakle se otvara prostor za silazak na Savu, prostiraće se pešačka ulica ukopana u zemlju, nova trgovačka žila kucavica. To je osnovna ideja projekta arhitekte Branislava Redžića i njegovog tima za oživljavanje Terazijske terase i spuštanje ljudi na reku.
Ovaj projekat je jedan je od dva prvonagrađena rada na nedavno završenom konkursu Društva arhitekata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Beograda. U poslednja dva veka ovo je osmi konkurs za uređenje Terazijske terase. Nijedan nije realizovan, osim onog iz 1991. godine čiji je rezultat izgradnja takozvane „pametne zgrade" koja je izazvala oštre polemike u javnosti. „Mali kolektiv", investitor „pametne zgrade", i Direkcija za gradsko građevinsko zemljište, u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda, prošlog decembra organizovali su konkurs sa idejom da se taj prostor programski osmisli kako bi Beograđani počeli da ga koriste.
„Pametna zgrada"gotova u septembru
Prema rečima arhitekte Redžića, očekuje se da „pametna zgrada" na Terazijskoj terasi bude završena u septembru. Njeni podzemni delovi, prema planu biroa ARCVS, bili bi povezani sa novom prokopanom pešačkom ulicom. Investitor „Mali kolektiv" imao je jak motiv da podstakne ovaj konkurs kako njegova zgrada ne bi ostala usamljena na Terazijama i kako bi privukla što više ljudi u taj deo grada.
- Pošli smo od tri temeljne ideje: da ispoštujemo prirodnu i istorijsku kapiju koju čine hoteli „Balkan" i „Moskva", da oživimo prostor između te kapije i reke, kako bismo motivisali ljude da se njime kreću, i da hitno i po svaku cenu Grad spustimo na reku - objašnjava za „Blic" arhitekta Redžić.
Ideja biroa ARCVS je da se na mestu današnje Terazijske terase iskopa pešačka ulica široka 12,5 metara, najveće dubine sedam metara. U nju bi se ulazilo iz podzemnih prolaza koji već postoje na Terazijama. U prvoj fazi, ulica bi bila duga sto metara, od „Moskve" i „Balkana" do Ulice kraljice Natalije. U drugoj i trećoj fazi, prokopao bi se nastavak od Ulice kraljice Natalije do Lomine, u dužini od oko 80 metara, i od Lomine do Gavrila Principa u dužini od oko 75 metara. Na mestima gde pešačka podzemna ulica seče ulice Kraljice Natalije i Lominu, napravile bi se saobraćajne pasarele.
Na površini Terazjske terase, sa leve i desne strane, arhitekte ovog biroa predvidele su park i stepenište. „Nad glavama" prolaznika, ukopanom ulicom, kretale bi se kabine za prevoz dece, starih i invalida uzbrdo ka Česmi i nizbrdo ka reci.
- Probijanje pešačke ulice ispod nivoa Terazijske terase, sa trgovačkim i drugim sadržajima na 15.000 kvadrata, motivisao bi Beograđane da se kreću ovim prostorom, investitore da u taj projekat ulažu, a i Grad bi imao koristi. Knez Mihailova ulica i Terazije su prenatrpani sadržajima i jedva „dišu". Potrebno je otvoriti nov prostor i obavezno, po svaku cenu, spustiti grad na reku - zaključuje Redžić.
Sutra: Kako Terazijsku terasu vide arhitekte Dejan Milanović i Gvozdana Šišović, koji su sa biroom ARCVS podelili prvu nagradu na ovom konkursu.
