Izvor: Politika, 29.Jan.2010, 02:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza menja navike kupaca
Planska nabavka, ređi odlasci u hipermarkete, praćenje sniženja i sve češća kupovina privatnih robnih marki obeležili proteklu godinu u trgovini
Prosečan srpski potrošač kupio je, minule godine,gotovo pet odsto manje robe nego u2008. godini. Umesto da odlazi u hipermarkete češće svraća u supermarkete, diskonte i manje radnje u komšiluku. Kupovao je strogo planski, a nikako stihijski kao ranije, pokazuju najnoviji podaci GFK agencije za marketinška istraživanja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Pripadnik srednje klase kome je kriza umanjila platu, a takvih je sve više, striktno je planirao kupovinu i pažljivo listao katalog sa sniženjima. Oni koji u blizini kuće imaju prodajne objekte više trgovinskih lanaca, redovno su ih obilazili i pravili kombinacije pazareći u svakom od njih samo ono što je povoljnije nego u drugim radnjama.
–Kupuje se samo neophodno i sve je manje nabavki unapred. Jednostavno, kada nekom zatreba, na primer, šampon, on ode u obližnju radnju jer se vodi sledećom logikom – ako odem u veliku kupovinu u hipermarket, potrošiću više novca – objasnio je Aleksandar Sinđelić, iz agencije GFK.
Sve veći udeo na našem tržištu zauzimaju privatne robne marke, poput „K plus” u „Idei”, „Premije” i „Favole” u „Delta maksiju” ili brenda „Merkator” u „Merkatoru S”. Iako ovi proizvodi koji na rafove stižu po direktnoj narudžbi trgovaca još imaju skromno učešće u odnosu na brendirane proizvode od kojih su najčešće jeftiniji, njihova prodaja se u proteklih dvanaest meseci udvostručila.
– U toku 2009. godine učešće privatnih robnih marki na našem tržištu poraslo je na 2,3 odsto, dok je pre godinu dana ta cifra iznosila 1,1 odsto. Vreme takvih proizvoda tek dolazi, a njihov udeo na našem tržištu, naročito u oblasti prehrane će rasti sve više – rekao je Sinđelić.
Od ukupnog broja potrošača koji su bar jednom kupili neku privatnu robnu marku, 86 odsto je ponovo pazarilo te proizvode.
– Ljudi su definitivno počeli da eksperimentišu sa trgovačkim markama i to najpre sa osnovnim životnim namirnicama poput brašna, ulja i šećera. Kupovina postaje racionalnija, a mnogi se vode poslovicom „triput meri jednom seci”. Tako je jedan učesnik u našoj anketi pažljivo obilazio hipermarket tražeći pakovanje toalet papira koje je na akciji i koje je video u katalogu – objašnjava Snežana Delić iz GFK-a.
Niži slojevi srednje klase najdrastičnije su promenili potrošačke navike. Odriču se sokova, flaširane vode, skupljih suvomesnatih proizvoda i slatkiša, dok se srednji i viši slojevi teže odriču marki, prave određene kompromise i vagaju između kvaliteta i cene.
– Ogroman broj potrošača se nečega odricao u toku 2009. godine, a najčešće putovanja, izlazaka, investicija u nekretnine i štednje. U najvećem broju zemalja smanjenje izlazaka u restorane je na prvom mestu kada je reč o racionalizaciji potrošnje – zaključuju u agenciji GFK-a.
-----------------------------------------------------------
Opstaje trgovački paradoks
Takozvani paradoks u razvoju maloprodaje opstaje i u vreme krize i tradicionalne prodavnice ne gube na značaju. Raniji podaci agencije GFK pokazali su da u dućanima na ćošku kupuje oko 43 odsto potrošača, a približan broj i u supermarketima. U hipermarketima se snabdeva 13 odsto kupaca, dok „keš end keri” radnje zauzimaju oko dva odsto tržišta.
S. Despotović
[objavljeno: 29/01/2010]
