Izvor: Politika, 17.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krče šiblje, dižu sojenice
Ne prestaje trka za zemljištem pored Save u blizini Ostružničkog mosta koje su „Srbijašume” dale na korišćenje zainteresovanim građanima
Na levojobali Save od Ostružničkog mosta dva kilometra uzvodno u poslednje vreme niče sve više sojenica na zemljištu koje su „Srbijašume” dalesugrađanima na korišćenje. Iako je podela placeva, veličine jednog ara okončana u proleće 2007. godine, Beograđani se još raspituju da li mogu dobiti zemljište pored >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reke, na šta verovatno utiče i cena nadoknade za korišćenje od oko 50 evra godišnje.
Kako je objasnio Novobeograđanin koji se prethodne nedelje raspitivao da li na tom potesu još ima slobodnih placeva, na njima ne postoje priključci za vodu i struju, ali sugrađani uveliko krče šiblje i podižu improvizovane kućice.
– Glavno mesto gde se raspitujemo da li je neko možda voljan da, uz nadoknadu, ustupi zemljište je kafana „Kod Čede”. Ostavio sam im brojeve telefona da mi jave, ako neko odustane od korišćenja placa. Tu se šuška da su placevi izdati na 99 godina i da svako ko nađe neiskrčeni prostor može da ga uredi za sebe.Čuo sam da zainteresovani daju po 2.000 evra za ar. Postoji deonica sa placevima koji nisu podeljeni, pa ih držim na oku. Čuo sam da je tu mrestilište, ali nikad se ne zna da li će i te parcele da podele. Ne znam ni po kom principu su dosad dodeljivali zemljište, valjda ga je dobijao onaj ko je prvi čuo za akciju „Srbijašuma”. Većina placeva pripada Surčincima, mnogi zidaju objekte, ne postavljaju privremene – objasnio je sugrađanin.
Zoran Đukanović, šef uprave šumskog gazdinstva Zemuna, koje pripada „Srbijašumama”, kaže da nema govora o ustupanju placeva na 99 godina, već da sa svim korisnicima potpisuju ugovore na godinu dana. Ističe da je sve zemljište podeljeno i jedini način da ga dobiju sugrađani koji čekaju jeste da neko odustane od placa koji mu je dodeljen.
– Nedavno je preminuo jedan od zakupaca placeva, pa ga je dobio sledeći kandidat sa spiska. Ugovore sa svima potpisujemo isključivo na godinu dana i to ne znači da će narednih godina biti produženi. Akciju smo pokrenuli u oktobru 2006. godine jer želimo da izvedemo Beograđane na reke. Zemljište im je dato da na njemu provedu vikend, ne da tamo žive. Prema planskoj dokumentaciji zakonski imamo pravo na to jer se tamošnje zemljište ne vodi kao šumsko, već livadsko, a procenili smo da je ovo najkomercijalniji način njegovog korišćenja. Dosta sugrađana se interesovalo za ovu akciju, a to i danas čine. Stiglo nam je oko 500 zahteva, a podelili smo 187 placeva, po redu kako se ko prijavljivao – istakao je Đukanović.
Bilo je, kako kaže, i slučajeva da su se za zakup placeva prijavljivali i otac i sin, zato su u šumskom gazdinstvu proverili sve prijave, jer ne žele da neko ostane bez zemljišta, a da članovi iste porodice dobiju više parcela. Tolerišu, kako kaže, ako zakupci sagrade privremene objekte, ali ne odobravaju gradnju zidanih zdanja.
– Privremeni vlasnici parcela moraju negde da se sklone ako padne kiša, pa i naprave poneku sojenicu. Međutim ima onih koji zidaju, mada ne znam koliko im se isplati, jer je područje poplavljeno oko tri meseca godišnje. Ne znam da li neko dovodi struju i vodu do placa, mi nemamo priključke za to. Svakodnevno obilazimo te parcele i ostavljamo upozorenja zakupcima koji počinju da grade zidane objekte. Uglavnom naletimo na neimare, koji govore da samo rade ono za šta ih gazde plaćaju – objasnio je Đukanović.
Zemunsko šumsko gazdinstvo na isti način podelilo je placeve i u Jakovu iProgaru gde su, kako kažu, još osamdesetih nikla i tri zidana objekta.
– Nemamo srca da ih srušimo, ubeđujemo se sa vlasnicima koji zidaju da to ne čine – objasnio je Đukanović.
D. Jokić
[objavljeno: 18/08/2008.]
