Izvor: Politika, 27.Maj.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Košenje trave usporilo
Pojedini delovi grada zarasli u korov i šipražje. – U gradskom „Zelenilu“ tvrde da su radnici na terenu, ali da njihov posao ometaju stalne kiše i nedostatak novca
Mnoge zelene površine u gradu ovih dana, umesto na savršeno igralište, liče na preteću prašumu u koje niko ne bi laka srca pustio ni kucu, kamoli dete. Roditelji se ne usuđuju da upute svoje najmlađe do travnjaka ispred zgrade, gde ih mogu držati na oku iz fotelje, već moraju da se pomuče i odvedu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << klince do pravog parka.
Čak i novobeogradski neboderi izviruju iz gustih snopova trave kao da je najmoderniji deo prestonice napušten i ostavljen prolećnom korovu.Trava je posebno zaposela delove naselja uz Dunav, u blokovima 11a i 11b. Kvart oko nekadašnje kineske ambasade bio je omiljena oaza u novobeogradskom sivilu, ali sada ga žitelji obližnjeg kraja zaobilaze.
– Ovo je postalo nepodnošljivo. U visokoj travi ima svega: komaraca, raznih otpadaka, stakla, krpelja, tako da smo detetu rekli da se drži asfalta – kaže Svetlana Janković, iz Ulice aleksinačkih rudara broj 17.
Ekipe „Zelenila” juče su kosile travu na keju pored hotela „Jugoslavija”, ali je bilo neizvesno kada će preći u Bulevar Nikole Tesle i početi da rade između tamošnjih zgrada.
– Možda ne izgleda tako, ali košenje uveliko traje – kaže Dragana Tucović-Baranac, predstavnik za odnose sa javnošću „Gradskog zelenila”.
– Unajmili smo i sezonsku radnu snagu da pomogne jer posla ima puno. Međutim, ometaju nas stalne kiše i nedostatak novca. Zatražili smo dodatna sredstva od Skupštine grada, ali ne znamo kada ćemo ih dobiti. Zbog političke situacije, redovne dužnosti trpe.
Prerasla trava, osim što prikazuje grad zapuštenim, predstavlja zdravstveni rizik. Prostor između zgrada je i bez zgusnutog rastinja bio privlačan za lenjivce koje mrzi da prošetaju do kontejnera kad već mogu kroz prozor da zavitlaju kućno đubre, posebno flaše. U neobuzdanom zelenilu naročito se rado nastanjuju horde krpelja.
– Opasnost je uvek veća u nabujaloj travi, najpovoljnijoj okolini za razvoj krpelja. Po izlasku iz trave potrebno je podrobno pregledati telo, uz pomoć druge osobe koja bi pretražila delove tela koje sami ne možete da vidite i dosegnete. Najvažnije je da krpelje pre vađenja ne premazujete alkoholom ili acetonom jer to samo pomaže da se u organizam ubrizgaju virus lajmske bolesti i drugih oboljenja koje krpelji prenose. Preporučljivo je da krpelje vadi osoblje u medicinskim ustanovama ali, ako ih trebite sami, vadite ih pincetom – savetuje dr Nevenka Pavlović.
V. Vukasović
[objavljeno: 27.05.2008]
