Izvor: Politika, 20.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kopča dva sveta
U mentalnom smislu, Beograd je danas na granici dve moguće Evrope, tačka na kojoj se balkanski potkontinent "kači" za Evropu
Sebi je uzeo pravo da ima dve omiljene ulice. Mileta Prodanović je prvi deo života proveo u nevelikoj Ulici Đure Jakšića, u delu koji se naslanja na Knez Mihailovu, uz kotrljanje bačvi, zvuke treskanja balasta hartije i postojana zvona Saborne crkve. Tu je teklo odrastanje poznatog slikara i pisca.
Vetrovi života kasnije su ga premeštali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u razne krajeve Beograda. Selio se nekoliko puta, sada je ponovo na Dunavskoj padini. Budući da se bavi strukama u kojima je pojam zavičaja rasprostranjen, definisao je još jedno, skoro prirodno pravo. Za sebe kaže da je "momak sa Varoš kapije".
Profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, esejista i književnik, društveno angažovan intelektualac, čija kritička misao seže duboko u tkivo društvenih i kulturnih pojava, u svom radu ne zaobilazi tematiku i fenomenologiju Beograda.
Kroz ironijsko-intelektualnu vizuru u delu "Stariji i lepši Beograd", on opaža arhitektonske i urbanističke mutacije koje je grad doživljavao s kraja prošlog veka. Najvažnija arhitektonska forma toga doba bila je kiosk, kaže Prodanović, ne zaboravljajući da pomene i palate, oronule fasade, medičijevske kapije.
Bilo je trenutaka kada je Beograd gubio višeslojnost, ali je ipak uspeo da ostane imun i izdvojen od onoga što mu se dešava, stanovišta je književnik i likovni stvaralac koji poslednjih godina stanuje na Dorćolu.
U spomen grčkom revolucionaru
U Ulici Rige od Fere, grčkog revolucionara i pesnika, koji je u 18. veku bio zatočen u Kuli Nebojša na Kalemegdanu.
– Poslednjih jedanaest godina živim u Ulici Rige od Fere. To je jedna ne suviše dugačka ulica, ali je vezana za literaturu budući da je obesmrtio naš čuveni književnik Brana Petrović. Za razliku od Jakšićeve, u ovoj ulici nema štamparije, nema stovarišta "Rubina". Mogla bi da bude sasvim tiha i mirna, da jedan deo saobraćaja nije skrenut u nju. S obzirom na to da stanujem u kući s kraja 19. veka, koja ima svoj intimni prostor bašte, mogu reći da živim poslednje dane atmosfere Zereka. Za ovaj kraj nije ispravno reći Dorćol. On se nekada zvao Zerek, ali taj izraz je izašao iz upotrebe. Rige od Fere je bio veliki junak grčke nacionalne prošlosti. Mislim da se Beograd dostojanstveno odužio, postavljajući grčkom revolucionaru tri spomen- ploče i jedan spomenik u samom jezgru grada. Ova ulica se znatno izmenila od trenutka kada sam se tu doselio. Spadam u one koji pozdravljaju veliko "presvlačenje" beogradskih pločnika. Imponuje mi što Beograd postaje fino mesto. Kada sam došao tu da živim, Strahinjića Bana, sa kojom se seče moja ulica, bila je uspavana beogradska lepotica. A sada je neka vrsta beogradskog Straduna. Koliko je meni poznato, u novije vreme, Ulica Rige od Fere nije menjala svoj naziv. Nju je, zapravo, mimoišlo veliko preimenovanje posle Drugog svetskog rata, pa nije bilo potrebe da se vraća originalnom nazivu – veli Prodanović.
Beograd bolji od Beograđana
Konstataciju da je Beograd bolji od Beograđana on pojašnjava rečima.
– U smislu da će ga njegova lokacija i njegova nezaobilaznost na saobraćajnim koridorima uvek terati na nekakav geopolitički i kulturni miks. U njegovoj prošlosti postojali su periodi u kojima su ljudi živeli na tom prostoru, a možda nisu bili svesni njegove dimenzije. U krajnjoj liniji, tako su se i ponašali. Kao da je ne vide i ne zaslužuju – kritičan je umetnik.
On je saglasan sa Arnoldom Tonbijem, engleskim istoričarem, da pozicija na limesu, gradovima može da pruži posebnu dimenziju.
– Uvek se vraćam Tonbijevoj rečenici da je pozicija na limesu velika prednost u trenucima civilizacijskog uspona, a prava katastrofa u momentima civilizacijskog survavanja. Beograd jeste grad na limesu, i to je bio od kada je nastao. Bili smo u prilici da spoznamo i jedno i drugo naličje. U mentalnom smislu, on je, danas, na granici dva moguća sveta, ili dve moguće Evrope – mediteranske i srednjoevropske. Beograd je ona tačka na kojoj se balkanski potkontinent "kači" za prostor Evrope – smatra naš sagovornik.
Dok je bio u komisiji za imenovanje ulica, nije uradio nešto za šta se zalagao.
– Žao mi je što nisam uspeo, zbog složenosti procedure, da proguram inicijativu po kojoj bi ulični natpisi, barem u centru grada, bili ispisani na dva alfabeta. Sve češće srećemo zbunjene strance koji "pilje" u planove grada i table koje im ne govore skoro ništa. Smatram da je latinica, takođe, istorijsko pismo srpskog naroda – uverava Prodanović.
Njemu je zgrada Protokola najdraža u prestonici, dok Prirodno-matematički fakultet označava kao užasnu i nepotrebnu građevinu, koja je blokirala vizuelni prodor ka Dunavskoj padini. Do jedne mere Beograd je, po umetnikovom viđenju, jedinstven. Već na sledećem koraku, međutim, pokazuje drugačije lice.
– Beograd je tipičan "pačvork siti". Sistematski rušen i "o-ruk" obnavljan. Zakrpa na zakrpu, možda to na neki način i određuje mentalitet Beograđana – ukazuje Mileta Prodanović.
Aleksandra Marković
[objavljeno: 20.11.2006.]
