Izvor: Politika, 07.Nov.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontrolori na udaru nasilnika
U autobuse nikad ne šaljemo jednog čoveka, već troje ili četvoro, kako bi mogli da se suprotstave eventualnim napasnicima, kažu radnici GSP-a
„Nemam kartu, nemam dokumenta, a nemam ni pare”, pravdala se kontrolorima Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd” devojka koja se juče pre podne švercovala u autobusu na liniji 16. Ovoga puta prošla je bez kazne jer je javni gradski prevoznik pokrenuo akciju „Novembar – mesec kontrole putnika” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u okviru koje namerava da podstakne sugrađane da kupuju karte, ili izvade povlastice, a ne da im po svaku cenu naplaćuje kaznu.
To, ipak, ne znači da će kontrolori uvek biti blagonakloni prema građanima koji se voze bez karte. Milioni putnika GSP-a svedoci su da neki korisnici javnog prevoza otvoreno vređaju, psuju, pljuju, a ponekad i pesnicama napadaju kontrolore. Ovakve situacije se, doduše, ne događaju često, ali posao kontrolora je takav da mora da bude spreman na sve. Zbog toga ljudi koji nameravaju da se bave ovom profesijom pre zapošljavanja prolaze psihičke testove na kojima se određuju njihove komunikacijske veštine i sposobnost da se izdrži ovaj posao pun stresa.
– Ljudi na sve načine pokušavaju da nas prevare. Jednom nam se dogodilo da devojka pokazuje poništenu kartu staru četiri meseca i pravi se „luda”. Mnogi se, odmah po ulasku u vozilo, naslone na automat za poništavanje i čim nas ugledaju brže-bolje „otkucaju” kartu i misle da su nas tako nadmudrili – prepričavaju događaje s posla dvoje mladih uniformisanih kontrolora.
Za razliku od njih, u ranim jutarnjim satima rade uglavnom kolege u civilu. Oni, po pravilu, ulaze na prednja i zadnja vrata i ni po čemu se ne razlikuju od putnika koji ni ne sanjaju da će im u cik zore neko zatražiti kartu. Tada i nastaje najviše incidenata, ali i kontrolori imaju najviše uspeha, odnosno naplaćenih kazni.
– Uglavnom progledamo kroz prste najstarijim sugrađanima koji zaborave da ponište kartu. Izlazimo u susret i onima koji imaju markicu ali su je zaboravili. Njima ispisujemo kaznu, ali je poništavamo čim nam donesu povlasticu i markicu na uvid – kazuju kontrolori koji su od maja do avgusta ispisali ukupno 26.000 kazni.
Neki sugrađani se čak takmiče ko će da prikupi više opomena i sudskih poziva, ne shvatajući da će kad-tad morati da plate ne samo kaznu od 1.700 dinara, nego i sudske troškove.
– Oko 95 odsto putnika redovno kupuje kartu i markicu, ali nam problem predstavlja onih pet odsto koji ponekad vole da se svađaju i deru na kontrolore. Zbog toga nikad ne šaljemo jednog čoveka u kontrolu, već troje ili četvoro kako bi mogli lakše da se suprotstave eventualnim napasnicima – objašnjava Nebojša Lazović, šef Sektora tarife i prodaje GSP-a.
On kaže i da će kontrolori do kraja meseca objašnjavati putnicima uhvaćenim bez karte gde i na koji način mogu da se žale, kao i kako da najbrže izvade povlastice.
H. Miković
[objavljeno: 07/11/2008]
