Izvor: Politika, 09.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kontejneri za pasijans
Posle objavljivanja teksta pod naslovom "Te proklete navike" prošlog petka u "Politici", redakciji su se putem elektronske pošte javljali domaći, ali i čitaoci iz inostranstva objašnjavajući kako je regulisan život u gradovima iz kojih su se javili.
Tako, Mate Labor piše iz Londona:
"Ako šetate kuče, pa ako se ono uneredi na ulici, a vi "slučajno zaboravite" da to pokupite, kazna od hiljadu funti (1.500 evra) delovaće veoma stimulativno na vaše male sive ćelije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da to sledeći put ne ponovite. Ako dežurni policajac i nije neposredno u blizini, nemojte misliti da ćete se izvući nekažnjeno: tu je sistem bezbednosnih kamera (si-si-ti-vi) koji pokriva veliki broj ulica. A jednom kad se nađete na tapetu sudije za prekršaje, nema šanse da se izvučete – ne pomažu veze, popularnost ili bogatstvo. Drugo, ne slažem se da su "šuvarice" bile baš toliko loše. Da jesu, ne bi toliko ljudi koji su ih završili sada uhleblje našli po belom svetu. Zapravo, mišljenja sam da je sadašnje školstvo sa nekim "radionicama" prava kataklizma obrazovanja. Setimo se samo do kakvih su apsurdnih situacija te "radionice" i "igraonice" dovodile i učenike i nastavnike. Nastavnici su išli na "kurseve" na kojima su pravili kape i avione od papira, a kurseve su, naravno, držali "eksperti" (da li iz "šuvarica"?) za dobre pare".
Iz Švajcarske piše Stevan:
"Zaustavljanje vozila sa upaljena četiri migavca nasred kolovozne trake, ako vozilo nije u kvaru, kažnjava se sa oko hiljadu franaka. Ako je vozilo u kvaru, obaveza je vozača da odmah po zaustavljanju vozila i paljenja migavaca postavi trougao 50 metara od automobila".
Roksanda piše sledeće:
"Hvala Vam za tekst koji tačno oslikava naše navike, nevaspitanje, bezočnost, bahatost... Šteta što niste dotakli još neke primere našeg velegradskog života".
Te primere u svom tekstu istakla je Nataša Frimerman:
"Četvrtak, 1. mart. Pešački prelaz. Vozač dok čeka zeleno svetlo na semaforu, otvara prozor i baca koru od banane pravo pred moje noge. Zatvara prozor i – nikom ništa. Ili: komšija da bi parkirao tik uz ulaz, skoro svake večeri ređa kontejnere kao pasijans. Kad krenemo da bacimo đubre, znamo da li mu se "otvorio" ili ne. Ili: stanarka u prizemlju zgrade preko puta moje zna da ne treba da narušava izgled fasade prostiranjem veša. Ona to čini ispred zgrade na konopcu razapetom između dva stabla. Nužda zakon (ne) menja. I – nikom ništa".
Svako razuman reći će posle čitanja ovih redova da je lako njima na Zapadu da sprovode zakon i naplaćuju tako visoke kazne prekršiocima kada su njihove zarade takođe visoke. Niko se, naravno, ovde neće založiti za kaznu od 1.500 evra za saobraćajni prekršaj, ali za 150 svakako da hoće. Pa ako vozač to ne može da plati, jer nema keš kod sebe, čekaće ga naplata kada bude registrovao vozilo. Nema registracije bez naplaćenog duga, ili nema vožnje zbog prekršaja.
Isto pravilo može da se iskoristi i kod prostiranja veša, parkiranja na zelenoj površini, premeštanja kontejnera i hiljadu sličnih primera. Preko uplatnice za Infostan, baš kao i krajnje nepopularna pretplata za Javni servis Srbije i naše pravo da znamo sve.
To je, čini se, jedini način kako da se stane na put, što reče naša čitateljka, bahatim i bezočnim sugrađanima koji sebi daju pravo da maltretiraju hiljade drugih ljudi. Naočigled nadležnih iz mnogih ustanova i institucija koji ne preduzimaju mnoge korake koje im i sadašnji zakon nalaže. Ili su, ne daj bože, i oni iz istog filma.
Dragan Vlahović
[objavljeno: 09.03.2007.]
