Izvor: Politika, 11.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komunalci izigravaju propise
– tvrdi Dragan Vukojičić, zamenik direktora Zavoda za tehnologiju građenja u Institutu za puteve
Stare boljke sveže asfaltiranih delova saobraćajnica su i po nekoliko desetina centimetara duboka ulegnuća, koja putarima zadaju dodatne glavobolje. Udubljenja na drumovima prestonice ima gotovo na svakom ćošku, pa su radnici prinuđeni da se vraćaju na isto mesto, iznova krpeći oštećene delove ulica. Zbog pucanja starih ili polaganja novih cevovoda, izgradnje toplovoda >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ugradnje električnih, PTT i telefonskih kablova, prestonički drumovi su svakoga dana raskopani. Dok putari ističu da nisu odgovorni za naknadne intervencije na terenu, izazvane brzim propadanjem podloga koje nemarno postavljaju komunalci, nadležni iz komunalnih kuća izričito tvrde da po završetku njihovog dela posla takozvane ateste na dovoljnu zbijenost terena, posle kojih sledi asfaltiranje saobraćajnica, daju stručnjaci Instituta za puteve ili neke za to specijalizovane kuće.
Nadležni iz pomenutog Instituta napominju da nijedan teren ne sme da bude asfaltiran bez davanja zelenog svetla stručnjaka koji utvrđuju da li je tlo dovoljno zbijeno, dodajući da u praksi to baš i nije tako. Prema rečima Dragana Vukojičića, zamenika direktora Zavoda za tehnologiju građenja pri Institutu za puteve, komunalne službe prilikom obavljanja radova na nekoj od saobraćajnica sve vreme su u obavezi da ispituju tok zbijanja zemljišta.
– Učestala je pojava da po završetku radova rov, napunjen šljunkom i peskom, bude samo na oko spreman za asfaltiranje. Kada putari urade posao, posle nekoliko meseci na tom istom mestu pojavljuje se ulegnuće. Svaka komunalna služba prilikom kopanja terena mora svakodnevno da ispituje kako se zbija tlo. Što je rov dublji, ispitivanja moraju da budu učestalija. Problem je u tome što komunalci, na žalost, tek na kraju svog dela posla angažuju stručnjake koji ocenjuju sabijenost zemljišta. Tek kada dobiju atest, na scenu stupaju putari koji postavljaju asfalt. Da li je posao urađen kako valja vidi se ubrzo, jer posle izvesnog vremena na tom mestu osvane udubljenje na drumu – objašnjava Vukojičić.
Kada bi komunalne službe na početku kopanja terena angažovale stručnjake za ispitivanje tla, na šta ih inače obavezuje zakon, onda se ovakve stvari ne bi dešavale. Služba nadzora Zavoda za tehnologiju građenja ovakva ispitivanja tla obavlja uvek pre nego što počne asfaltiranje terena. Međutim, da bi njihovi stručnjaci izašli ranije na teren, neophodno je da ih angažuje komunalna kuća, što se najčešće ne dešava.
– Izbegavajući da neprestano u toku radova ispituju sabijanje peska u rovovima, komunalci ispituju teren na maksimalno pola metra dubine. Ako se rov popunjava šljunkom, onda ispitivanje slegnuća tla treba da se obavi na trideset centimetara dubine. Prilikom testiranja rovova, komunalne službe veoma često preskaču neke slojeve, pa umesto da teren ispituju na svakih 30, oni to rade na svakih 60 centimetara – ističe Vukojičić. Naš sagovornik podseća da, ako je debljina iskopa, recimo, dva metra, onda bi trebalo obaviti najmanje četiri do šest ovakvih ispitivanja, što komunalci u principu nikada ne rade.
Prekratki rokovi za završetak radova ili loše vremenske prilike – samo su neki od razloga zbog kojih komunalci pošto-poto završavaju svoj deo posla. Ispitivanja zemljišta trebalo bi da obavljaju stručnjaci ovih kuća, pod uslovom da imaju svoje laboratorije. U slučaju kad ih nemaju, onda su dužni da angažuju ili Institut za puteve ili neko specijalizovano preduzeće. Budući da se ne pridržavaju propisa, dodaje Vukojičić, često se dešava da se zemljište ispod površinskog sloja slegne i više nego što bi trebalo.
– Događa se i da komunalci prilikom zatrpavanja rovova često u njih vraćaju zemlju, što nikako nije dozvoljeno. Iskopine na gradskim saobraćajnicama moraju da budu napunjene isključivo peskom ili šljunkom, a zemljom može da bude popunjen jedino rov u nekom parku ili na trotoaru. Kada se rupa u kojoj je položena neka cev popunjava šljunkom, komunalci takođe moraju da vode računa da ova vrsta materijala kojim slučajem ne ošteti položenu cev. Da se to ne bi desilo, u maltene 90 odsto slučajeva rovove treba popunjavati peskom – veli naš sagovornik.
U preduzeću "Beogradski vodovod i kanalizacija" koje svakodnevno zbog kvarova na cevovodima kopa gradske ulice, međutim, napominju da niko od radnika ne sme da napusti gradilište dok tlo ne postigne određenu tvrdoću.
– Mi nismo specijalisti za podlogu za puteve. Nivo zbijenosti te podloge rade timovi stručnjaka Instituta za puteve koji ispituju hidrauličku i mehaničku tvrdoću zemljišta. Iako ne napuštamo teren do trenutka izdavanja atesta, dešava se često da nas stručnjaci za ispitivanje vraćaju ponovo na gradilište da dodamo još peska i šljunka. Tek posle toga putari mogu da postavljaju asfalt na podlogu. Veliki problem pričinjavaju i podzemne vode koje često osipaju tlo pod drumovima, pa su ulegnuća u asfaltu samim tim vidljiva – objašnjava Veselinović.
Marija Brakočević
[objavljeno: 11.08.2006.]
