Izvor: Politika, 28.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komšijski problemi
Pančevo – Pančevci su Vojvođani koji gravitiraju Beogradu. Iako je tvrdnju lako objasniti, jer se opština Pančevo teritorijalno nalazi u Pokrajini, a od centra Pančeva do Terazija nema ni dvadeset kilometara, takav stav je ponekad teško objasniti birokratama u oba grada. Za Novi Sad, Pančevci su "a, vi ste Beograđani", a za Beograd "pa vi ste iz Vojvodine". S našim shvatanjima, gde je konglomerat svakodnevnih zbivanja nužno povezan sa politikom, čak i kada za to nema nikakvih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razloga, nimalo nije lako biti na razmeđi koju su ustanovili političari a trpi običan, mali čovek.
Nekoliko meseci unazad, Pančevci su kivni na Novi Sad jer je odonud naređeno da se stanovnici ove opštine koji idu na hemoterapiju, tom tretmanu "imaju podvrći" u Sremskoj Kamenici, a ne u znatno bližem Institutu za onkologiju u Beogradu. Kako u Kamenici nema dovoljno kreveta da bi najteži bolesnici bili hospitalizovani, Pančevci, a sa njima i ostali žitelji južnog Banata, u vreme zakazane terapije moraju na put dug stotinu kilometara i istoga dana nazad. U Pančevu pri tome podsećaju da je pančevačka bolnica uvek bila na kraju liste za opremanje i modernizaciju "jer, tu vam je Beograd". Nezadovoljstvo je kulminiralo do zahteva opštinske skupštine da se prestane sa ovakvim načinom šikaniranja pacijenata, kada je objavljeno da će Pokrajinski zavod za zdravstvenu zaštitu tražiti da im bivša direktorka njihove filijale u Pančevu vrati "proćerdan" novac jer je za nevoljnike koji prebolni odlaze iz južnog Banata u Novi Sad na zračenje obezbedila kombi (?!). Iako je iz Novog Sada stigao aber da ovo niko ne radi namerno, u Pančevu je ostalo ubeđenje da oboleli od karcinoma putuju u Kamenicu na hemoterapiju kako "naši novci" namenjeni zdravstvu ne bi otišli drugom.
Kad je o zdravstvu reč, Pančevci Beograđanima i Novosađanima ne mogu da oproste ni činjenicu da je stanovnicima velikih gradova za lečenje u kliničkim centrima potreban samo uput njihovog lekara, a njima, usput, još potpis tri lekara specijalista i odobrenje komisije. Da li su i u bolesti stanovnici manjih opština građani drugog reda, pitaju Pančevci. Pančevci su ovih dana odlučili da "udare kontru" glavnim gradovima države i pokrajine, masovno potpisujući predlog da se Novembarska nagrada grada ove godine dodeli Ivanki Barašević, eksdirektorki Regionalnog zavoda za zdravstvenu zaštitu. Baraševićka je letos smenjena odlukom iz Novog Sada, uz podršku Republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu. Pančevo je smatra herojem i borcem za zdravlje naroda, odgovorni u Novom Sadu i Beogradu – rasipnikom.
Pančevci su ubeđeni da će se i aerozagađenja, svoje noćne more, osloboditi tek kada na noge ustane Beograd. Za to, ruku na srce, imaju i razloge. Kada god se digla halabuka oko aerozagađenja u Pančevu i nešto se pokrenulo s mesta, bila je to posledica smrada koji je iz Pančeva stigao do glavnog grada i obilno poškropio tamošnje stanovništvo. I prve krivične prijave protiv zagađivača stigle su, posle jednog takvog zagađenja, iz Beograda, a ne iz Pančeva. Otud Pančevci, pomalo zlurado, u vreme pojave otrova nad gradom, pitaju duva li vetar ka Beogradu. A, vele, pravedno je da im i iz Beograda i Novog Sada želje bivaju brže uslišene, jer pančevačka industrija, tvrde gradski oci, daje više od četvrtine republičkog budžeta. Brojka je možda malo "naduvana", u skladu sa, zbog nevolja naraslim, lokalpatriotizmom, ali valja priznati da ima zdrave logike u tvrdnji da onaj ko plaća ima prava nešto i da traži.
Pesnik Miroslav Antić, koji je mladost proveo u Pančevu, u jednoj je pesmi zapisao da se Dunav uliva u Tamiš. Teško da će se ikad to dogoditi, ali Pančevci ne gube nadu da bi se, ako bi energično na tome poradili, nešto moglo učiniti.
Miodrag Šašić
-----------------------------------------------------------
Dati šansu i provinciji
Šabac - Centralizacija, ili popularnije "beogradizacija Srbije", umnogome koči podizanje privrednih aktivnosti u manjim sredinama, što dovodi do odlaska mladih ljudi sa tih područja i trajnog gubitka šansi za privredni, politički i kulturni razvoj. Svedoci smo da su pojedini, a pogotovo pogranični delovi Republike opusteli. S druge strane, ne vidim da i samom Beogradu to donosi previše koristi - kaže za naš list predsednik opštine Šabac Miloš Milošević.
U Šapcu živi više od 130000 stanovnika, i na privredno-finansijskoj mapi Srbije taj grad se veoma visoko kotira. Po godišnjem obrtu kapitala (ovde su prisutne gotovo sve strane i domaće banke) na trećem je mestu, a veliku razvojnu šansu predstavljaju dve radno-industrijske zone - istočna i severna, gde je opština vlasnik oko 700 hektara i ulaže velika sredstva u njihovo komunalno opremanje. Međutim...
- U periodu od 2000. godine, govorimo o početku političkog i privrednog oporavka Srbije, kao magnet za strane investitore javlja se opet Beograd, tako da je danas jaz između ostatka Srbije još veći. Radne zone Beograda šire se ka Sremu - Pećinci, Šimanovci, Inđija, a lokalnim samoupravama van tog kruga ostaje da čekaju da se zemljišni resursi iscrpe ili da zajedno sa Vladom Srbije i resornim ministarstvima pokušamo da nađemo rešenja da se ulaganje u provinciju učini isplativijim za strane investitore - ističe Milošević.
Predsednik šabačke opštine objašnjava da se to prevashodno odnosi na izgradnju putne mreže i druge saobraćajne infrastrukture (daleko kvalitetnije povezivanjem sa autoputevima - koridorom E
[objavljeno: ]
