Izvor: S media, 22.Okt.2010, 11:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Komšije" koje ujedaju!
Zabeležen još jedan slučaj napada pasa lutalica u naselju Medaković 2. Devojka od napada psa zadobila povrede noge. Miloš Marković PR Veterinarske stanice Beograd za S media portal kaže da građanin koga ugrize napuštena životinja sa Rešenjem veterinarske inspekcije problem prijavljuje stanici.
U Beogradu ima između 4.500 i 4.800 pasa lutalica, što je prema procenama nadležnih tri puta više od realnih potrebas prestonice. Ono što zabrinjava je to što su slučajevi >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << napada pasa lutalica na građane Beograda postali svakodnevica. Čopori neudomljenih pasa skoncentrisani su u pojedinim delovima grada i često ugrožavaju bezbedno kretanje stanovnika.
Naselje Medaković 2na opštini Voždovac samo je jedno od naselja gde se incidenti sa napuštenim psima ponavljaju se iz dana u dan. Nakon skorašnjeg napada pasa na majku sa decom, ekipa S media portala zabeležila je još jedan slučaj i to na istoj lokaciji. Radi se o devojci koja je od napada pasa zadobila lakše povrede noge.
Stanarka naselja Medaković N.G. za S media potal objašnjava kako je čopor pasa pre dve nedelje na nju nasrnuo u ulici Radovana Simića-Cige, kada se u ranim večernjim satima vraćala sa posla
- Pas lutalica me je neočekivano napao s leđa i kako nisam uspela da reagujem na vreme, ujeo me je za nogu. Ostatak čopora je u blizini ležao, a da su i oni ustali-pitanje je kako bih prošla. Više puta sam bila svedok kako upravo taj čopor od 9 do10 pasa na ovoj lokaciji napada ljude u jutarnjim ili časovima, jer njima je veče čim se smrkne, znači zimi već od četiri popodne, objašnjava naša sagovornica.
"Interesantno" je to što je masovan lavež pasa postalo nešto uobičajeno za ovaj deo grada, te se retko ko i osvrće na to. Tako u situacijama kada je to neophodno, pomoć prolaznika i stanara nije nešto na šta mogu da računaju oni na koje, na nesreću, nasrnu psi. Stanarka naselja Medaković 2objašnjava da je tek nakon njenog vriska, prodavac iz obližnje radnje obratio pažnju, nakon čega je pritrčao u pomoć i vičući oterao besnog psa.
Šta posle?
Napadnuta sugrađanka N.G. kaže da je po zadobijanju povrede najpre otišla da primi zaštitu od trovanja, odakle su je uputili u dalju proceduru.
-U Domu zdravlja su me upoznali sa ostatkom procedure- neophodno je otići na Infektološku kliniku, iako se vakcine protiv besnila ne daju. Kod njih se podnosi zvanična prijava o ujedu psa- koju oni proslede Veterinarskoj stanici Beograd-Služba zoohigijene, koja treba da izađe na teren i uhvati tog psa. Rečeno mi je da će mi se oni javiti, jer je neophodno da ja prepoznam psa koji me je ujeo.
Sistem “Uhvati-steriliši-pusti “
Jedinici lokalne samouprave je prepušteno da svojim Programom, Strategijom (Beograd), propiše način rešavanja problema napuštenih životinja na svojoj teritoriji."Veterina Beograd" sprovodi pomenutu Strategiju po “CNR” sistemu, (uhvati-steriliši-pusti – što podrazumeva trajno obeležavanje napuštenih životinja mikro čipom, vakcinaciju protiv besnila i dehelmintizaciju ). Tako se stvaraju grupe napuštenih životinja na određenim lokacijama koje su zdrave,ne razmnožavaju se i štite teritoriju od dolaska drugih pasa, a agresivnost im je smanjena postupkom sterilizacije. Na ovakav način sedo tri godine. Ukoliko je životinja pozitivna(agresivna )ne vraća se na stanište, već se trajno zadržava u prihvatilištu.
Međutim, prema rečima naše sagovornice, iz Veterinarske stanice su, došli tek četiri dana kasnije. S media portal je stupio u kontakt sa Veterinarskom stanicom, gde nam rečeno nam je da se rešenje o karantinu za navedenu životinju dostavlja tek u njihovu ustanovu u roku od 48 časova.
Miloš Marković PR te ustanove objasnio je kako teče procedura od momenta kada se službi obrati oštećeni sugrađanin.
- Građanin koga ugrize napuštena životinja može nam se javiti da prijavi problem međutim za takvu prijavu, mora posedovati Rešenje veterinarske inspekcije. Rešenje se dobija nakon lekarskog pregleda na Infektivnoj klinici KCS, koja po službenoj dužnosti podatke oštećenog prosleđuje Republčkoj veterinarskoj inspekciji. Rešenje o karantinu za navedenu životinju se dostavlja u našu ustanovu u roku od 48 časova. Građanin koga je ujeo napušteni pas, mora koliko god to može da jasno identifikuje životinju i što preciznije odredi lokaciju incidenta, kao i da ostavi svoj kontakt telefon radi lakše komunikacije sa našim službama. Skrećemo pažnju da se napušteni pas kreće, što našim ekipama otežava da identifikovanu životinju lociraju i uhvate i iz istog razloga je često veoma teško povređenom licu da je identifikuje. Svaka identifikovana i uhvaćena životinja koja je nanela povrede podvrgava se proveri u karantinu i trajno se zadržava u prihvatilištu za napuštene životinje, te se više ne vraća na ulicu.
Po rečima Markovića, monitoring lokacija na teritoriji grada se vrši često koliko dozvoljavaju kapaciteti službe, tj. broj ekipa i vozila. Imajući u vidu dešavanja u poslednjih deset dana u naselju Medaković 2, ekipe VU veterina Beograd vrše monitoring na dnevnom nivou.
- Bitno je napomenuti da gradjani ne poštuju obaveze propisane Zakonom o veterinarstvu o striknoj vakcinaciji i trajnom obeležavanju vlasničkih životinja, te je učestala situacija kada se ne može utvrditi vlasnik, niti životinje koja je nanela povredu. Po zakonu kontrolu obeležavanja pasa vrši Republička veterinarska inspekcija, kaže pr Veterinarske stanice Beograd.
Reč Zakona
Pse u Srbiji od 2009.godine štiti Zakon o dobrobiti životinja, koji je još jedan u nizu zakona neophodnih za pripremu naše zemlje za članstvo u Evropskoj uniji,
Ovaj Zakon jasno definiše postupanja sa domaćim i napuštenim životinjama i propisuje kaznene odredbe u slučaju njegovog kršenja. KZRS propisuje krivično delo -zlostavljanje životinja koje za posledicu imaju smrtni ishod tj. godinu dana zatvora za počinioca ovog krivičnog dela.
Iako ovo nije prvi, a verovatno ni poslednji slučaj napada pasa lutalica na građane Beograda, svakodnevni apel građana da se naselja oslobode pasa lutalica nisu urodili plodom. Potpisuje se peticija, ljudi motkama umlaćuju ove pse, a napadi i prijave o ujedima se nastavljaju.
Građani koji podnesu žalbu zbog napada pasa lutalica koji su im naneli povrede mogu dobiti i nadoknadu. One se plaćaju iz budžeta Grada Beograd na osnovu rešenja Komisije za procenu osnovanosti zahteva za nadoknadu štete.
Jelena Kostadinović
