Izvor: Politika, 23.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kod zubara samo kad prigusti
Petina odraslih građana nezadovoljna zdravljem svojih zuba. – Sve zdrave zube ima tek 36,6 predškolaca
Više od polovine odraslih građana 57,2 odsto ima svog stomatologa, a prosečno godišnje posećuju zubara tri puta. Žitelji prestonice, kao i ranijih godina, najčešće odlaze stomatologu tek onda kada prigusti, odnosno kada više ne mogu da trpe bolove. Tako zbog plombiranja zuba stomatološke ordinacije u toku godine posećuje 32,7 odsto pacijenata, zbog vađenja zuba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njih 27 odsto, a zbog postavlja proteze 18,2 odsto građana, o čemu svedoči istraživanje o zdravstvenom stanju stanovništva Beograda koje je nedavno publikovao Gradski zavod za javno zdravlje.
Istraživanje je pokazalo da je svaki treći, četvrti Beograđanin posećivao privatne lekare, odnosno da je kod privatnih stomatologa bilo 66,9 odsto ljudi, a kao razlog izbora navodi se bolji kvalitet zdravstvenih usluga, odsustvo gužve ili nemogućnost ostvarivanja određene usluge u državnom sektoru. Ipak, ohrabrujuće je što sve više ljudi shvata da nedovoljno brine o higijeni usta i zuba i da na tome u budućnosti treba više poraditi, pa je tako istraživanjem pokazano da je petina odraslih građana nezadovoljna zdravljem svojih zuba.
Dr Mirjana Paunković, stomatolog Doma zdravlja „Rakovica”, naglašava da veliki broj pacijenata ima uvrežen strah od popravljanja zuba, i to zato što uvek misle da će doživeti bol i nelagodnost prilikom svakog odlaska kod zubara. Ona napominje da je idealno da se zubi prekontrolišu dva puta godišnje, a da oni koji imaju tu naviku često govore da je „bolje doći na vreme nego skupo platiti lečenje”.
– Na prste možete da izbrojite one pacijente koji imaju sve zdrave zube. Trudnice i porodilje koje nam dolaze uglavnom potiču iz nižih socijalnih grupa, ili su izbeglice, nažalost, sa veoma zapuštenim zubima. Nekad morate da im izvadite po pet, šest zuba. Skandinavske zemlje „sredile” su problem karijesa kod svojih građana još 1985. godine tako što su nadležni organi organizovali kampanje da se pokaže koliko gazirani napici, slatkiši i grickalice, kao i nepravilno pranje zuba, može loše da utiče na oralnu higijenu – rekla je dr Paunković.
Dr Paunković ističe da mnogo ljudi ima anomalije u ustima zbog kojih mora da nosi proteze, kao i da mnogi dođu samo da bi izvadili zube, jer nemaju novca za skupe popravke.
Analiza Gradskog zavoda za javno zdravlje u periodu od 1996. do 2004. godine pokazala je da je od dece sa cirkularnim karijesom bilo 6,4 odsto mališana, a da su očekivanja Svetske zdravstvene organizacije bila da taj procenat bude najviše četiri odsto. Procenat trogodišnjaka sa svim zdravim zubima iznosi 73,3 odsto, a anketa o stanju zuba klinaca pred polazak u prvi razred govore da sve zdrave zube ima tek 36,6 dečaka i devojčica, dok je to slučaj kod 28,8 petnaestogodišnjaka.
– To je srpska stvarnost i veoma loša stvar za mlade. Mislim da su krivi i roditelji koji zbog borbe za egzistenciju nemaju vremena da brinu o tome da li nešto nije u redu kod njihove dece. Kad postanu svesni toga da na zubima njihove dece treba mnogo raditi, nekad je kasno. Na Zapadu je situacija drugačija. Tamo postoje obavezni kontrolni pregledi zuba i ako ne dođete na njih, dobijate kaznu. Deci ne možete da govorite o zubarima na loš način, recimo: „Ako ne budeš dobra, vodiću te kod zubara”, jer to ima loš efekat na najmlađe – naglasio je dr Nikola Lolić, stomatolog Doma zdravlja „Zemun”.
Kod stanovnika uzrasta od 35 do 44 godine bezubost je nađena kod 6,7 odsto, što ukazuje da je za trećinu pogoršana u odnosu na period od pre 11 godina, dok kod starijih od 65 godina ona iznosi 34 odsto, pri čemu se vidi pogoršanje za oko pet odsto u odnosu na 1999. godinu.
U istraživanju zdravlja stanovništva Srbije, u delu koji se odnosi na najmlađe žitelje prestonice, stoji da naviku svakodnevnog pranja zuba imaju gotovo sva anketirana deca. Nešto manje od trećine klinaca pere zube jednom dnevno, dok dve trećine njih to radi više puta. Devojčice su u ovom „poslu” savesnije, jer analize ukazuju na to da ih češće peru osobe ženskog pola starije od 12 godina, kao i oni koji žive u porodicama koje imaju prihode iznad linije siromaštva.
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 24/11/2008]
