Izvor: Politika, 13.Nov.2011, 00:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kod lekara najčešće zbog srca i tumora

U poslednjih deset godina udvostručio se broj obolelih od malignih bolesti, a gotovo se utrostručio kod populacije starije od 65 godina. – Primetno povećan broj odlazaka kod izabranog lekara, čak za 50 odsto. – Posle 40. godine Beograđane muče bolovi u kuku i kolenima

Većina žitelja glavnog grada ne može da se pohvali da „puca od zdravlja”. Neumoljiva statistika pokazuje da veliki broj ljudi umire od bolesti koje bi vođenjem zdravog načina života i redovnim odlascima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na preventivne preglede mogle da budu sprečene.

Vodeći uzrok smrti Beograđana u populaciji od 20 do 59 godina u protekloj godini su bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori dušnika i pluća, a zatim slede povrede, trovanja, opekotine, saobraćajne nezgode.

– Činjenica je da prednjačimo po obolevanju od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti i imamo veći broj preminulih u odnosu na gradove u susednoj Hrvatskoj ili Sloveniji. Kada je reč o malignim oboljenjima, na sličnom nivou smo sa drugim državama. Primetno je povećan broj odlazaka kod izabranog lekara, čak za 50 odsto. Zdravstvenu sliku Beograđana kreira i to što se smanjuje broj stanovnika do 19 godina, a starijih od 65 godina je sve više – istakla je dr Zorica Dimitrijević, načelnik Jedinice za analizu zdravstvenog stanja Gradskog zavoda za javno zdravlje.

U prestoničkim bolnicama građani su, osim kardiovaskularnih oboljenja, najčešće umirali od karcinoma pluća i dušnika – muškarci usled raka prostate, a žene zbog tumora dojke. Ranije su od raka debelog creva češće obolevali pripadnici jačeg pola, a sada je broj gotovo izjednačen.

– U poslednjih deset godina udvostručio se broj malignih bolesti, a u populaciji starijoj od 65 godina se utrostručio. Faktori rizika za oboljenje su konzumiranje duvana i alkohola, nedovoljna fizička aktivnost, povišen krvni pritisak i holesterol, ali i stres zbog nedostatka novca i ekonomskih problema. Često se dešava i da starije žene umiru posle preloma butne kosti – objasnila je dr Dimitrijević.

Problemi sa srcem odnose najviše života Beograđana, a docent dr Siniša Pavlović, kardiolog i direktor Poliklinike Kliničkog centra Srbije, naglašava da je u odnosu na period od pre deset godina značajan porast žena obolelih od kardiovaskularnih oboljenja.

– Smrtnost od srčanih bolesti među damama je povećana 32 do 35 odsto. Hipertenzija i koronarna bolest su glavni faktori rizika, a stres je otežavajuća okolnost. Na osnovu prošlogodišnje analize u beogradskim domovima zdravlja, dve trećine obolelih od kardiovaskularnih bolesti javljalo se lekarima zbog povišenog krvnog pritiska – dodao je dr Pavlović.

Muškarci su češće na udaru šloga, objašnjava neurolog dr Marijana Vukićević, pi-ar bolnice za lečenje cerebrovaskularnih bolesti „Sveti Sava”, ali je smrtnost veća među pripadnicama nežnijeg pola.

– Samo u našoj ustanovi godišnje ambulantno zbrinjavamo oko 15.000 pacijenata, a sedam hiljada bolesnika leči se u bolnici. U 80 odsto slučajeva pacijenti doživljavaju infarkte mozga, a u 20 odsto reč je o oboljenjima koja nastaju kao posledica pojave tromba. Ljudi malo znaju o ovim bolestima pa je važno da čim imaju prve simptome, kao što je iskrivljivanje polovine lica, otežan govor, trnjenje polovine tela, vrtoglavice sa zanošenjem u stranu, treba da se jave lekarima – istakla je dr Vukićević.

Mladi ljudi se najčešće javljaju specijalistima u domu zdravlja onda kada imaju probleme sa zapaljenjskim reumatizmom, kada osete bol u ramenu ili laktu, ističe dr Katarina Ljubinković, fizijatar DZ „Stari grad”, naglašavajući da dolaze i zbog tegoba u tetivama.

– Pacijenti posle 40. godine javljaju se često zbog degenerativnih oboljenja. Najčešće ih muče bolovi u kuku i kolenima. Ljudi greše što kada ih boli koleno krenu puno da šetaju misleći da će im to pomoći, ne znajući da je rešenje u rasterećenju zgloba. U tim slučajevima treba uzimati preparate za obnovu strukture zglobova. Žene nam se češće javljaju zbog bolova u šakama – rekla je dr Ljubinković.

Danijela Davidov-Kesar

----------------------------------------------------------

Zdraviji u Novom Sadu

Stopa prirodnog priraštaja u Beogradu je negativna, za razliku od susednog Novog Sada gde se više ljudi rađa nego što umire. U ovom vojvođanskom gradu manje se umire od srčanih bolesti i moždanih udara u odnosu na prestonicu jer od tih oboljenja u Novom Sadu umire 5,9 odsto ljudi na hiljadu stanovnika, a u Beogradu – 6,8 odsto. I smrtnost odojčadi je manja nego u glavnom gradu Srbije.

----------------------------------------------------------

Pogubnost alkohola

Korišćenje zdravstvene zaštite u bolnicama poraslo je 25 odsto u odnosu na period od pre desetak godina. Umiranje na klinikama opalo je za 20 odsto, što se smatra posledicom boljeg kvaliteta zdravstvene zaštite.

Radno aktivno stanovništvo lekarima u bolnicama se najčešće javljalo zbog oboljenja sistema krvotoka, angine pektoris i infarkta, ali i šećerne bolesti i karcinoma.

– U poslednje tri godine znatno je povećan broj muškaraca koji završavaju život u bolnicama usled oboljenja jetre zbog konzumiranja alkohola – dodala je dr Zorica Dimitrijević.

objavljeno: 13.11.2011

Nastavak na Politika...