Izvor: Politika, 10.Mar.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kobni ujedi zaraženih pasa
Prošle godine u prestonici evidentirane 2.582 osobe sa ozledama nastalim od ujeda kučića. – Četvoronošci su prenosioci parazitskih infekcija od kojih stradaju jetra, pluća, bubrezi, oči, kosti, mozak...
Prolazeći pored čopora kučića koji slobodno šetaju prestonicom, čovek se najčešće ni ne upita kakva sve zarazna oboljenja ugrizom mogu da prenesu četvoronošci. Neke od tih bolesti mogu biti čak i opasne po život.
U Beogradu su prošle godine evidentirane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 2.582 osobe sa ozledama nastalim od ujeda pasa, od kojih su 20 odsto deca uzrasta do šest godina. Kompletnu zdravstvenu zaštitu primila su 143 sugrađanina, serum je dobilo svega osmoro, a samo vakcinu 14 osoba.
Psi u ustima nose spore tetanusa, a posledice po zaraženu osobu mogu da budu smrtonosne. Ozleđeni pacijent obavezan je da se javi lekaru opšte medicine, dok se u slučaju pojave besnila upućuje na Infektivnu kliniku. Zaposleni u ovoj ustanovi za svakog ozleđenog pacijenta pišu nalog veterinarskoj inspekciji. Ukoliko je reč o psu lutalici, onda reaguje „Zoohigijena” koja poziva pacijenta da na terenu „prepozna” životinju, što je uglavnom nemoguće. Ako se žrtvi posreći pa pronađe psa, životinja se stavlja 15 dana pod zdravstveni nadzor. Virusu je potrebno svega 48 sati da se veže za nervno tkivo pa se postavlja pitanje koliko je opravdano čekati dve nedelje kako bi se utvrdilo da li kuče ima besnilo.
Iako je poslednji slučaj ove bolesti kod čoveka zabeležen u našoj zemlji 1976. godine, reč je o ozbiljnom problemu jer zaraženih pasa, lisica i drugih životinja ima sve više.
Božidar Ljubić, epidemiolog i šef odseka za zoonoze u Gradskom zavodu za javno zdravlje, kaže da je Srbija puna besnila.
– Kada osobu ujede besan pas neophodno je da primi serum i vakcinu. Problem je što su ove vakcine veoma skupe i koštaju od 20.000 do 30.000 dinara. Obično se dešava da žrtva sa nadležnima ne može da pronađe psa lutalicu koji ju je ujeo kako bi ustanovili da li je životinja zaražena. Kako kuče ne mogu da pronađu, obično odlaze kući bez vakcine, a ako su zaraženi besnilom, posledice su smrtne – ističe Ljubić.
Najviše je zaraženih kučića na teritoriji opština Palilula, Lazarevac, Zemun i Barajevo u kojima je pre dve godine zaraženo šest ljudi.
Ivan Pavlović, savetnik u Naučnom institutu za veterinarstvo, kaže da su psi prenosioci i parazitskih infekcija. Najučestaliji parazit kojeg pas ujedom prenese čoveku jeste šetajuća larva „Toxocara canis”, koja je najzastupljenija na zelenim površinama u urbanim sredinama.
Podaci o zaraženim javnim površinama, koje je od 1993. do 2008. godine objavio Pavlović, ukazuju da je 60,33 odsto pregledanih uzoraka zaraženo jajima parazita.
– Po nalazima obavljenim do 2006. godine, utvrdili smo da je kod 48 odsto pasa lutalica i 26 odsto vlasničkih kučića ustanovljen ovaj parazit. U crevima ljudi iz jaja izlaze larve koje krvotokom dolaze do pluća, mozga, srca i očiju izazivajući teška oboljenja, čak i smrt – kaže Pavlović.
Veoma zastupljen je i crevni parazit „Trishuris vulpis”, koji kod dece izaziva anemiju, malaksalost i nesvesticu. Parazit „Dirofilaria immitis” kod zaraženih osoba nalazi se u desnoj srčanoj komori, plućnim arterijama i bronhijama. Komarci sa psa prenose čoveku ovog „gosta” koji u srcu leže larve koje cirkulišu krvotokom. Jedan od najvećih zdravstvenih problema, priča Pavlović, izaziva pantljičara „Echinococcus granullosus”.
– Ona u jetri, plućima, bubrezima, oku, kostima, mozgu stvara ciste u kojima se razvijaju larve parazita. Simptomi zavise od njihove lokacije pa, ako su na jetri – mogu se odraziti na pritisak, stomak je veliki, otekao i javljaju se jaki bolovi. Ako se pojave na plućima, ciste izazivaju gušenje, kašalj i bolove, dok se na mozgu ponašaju slično tumoru. U slučaju njihovog prskanja ishod je smrtonosan – kaže Pavlović.
LJ. Perović
[objavljeno: 10/03/2009]
