Izvor: Blic, 21.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klupe tolerancije
U četiri beogradske škole poslednjih godina deca sa posebnim potrebama pohađaju redovnu nastavu. Posle petogodišnjeg iskustva u Osnovnoj školi „Ivan Goran Kovačić" mogu da se pohvale sjajnim rezultatima, iako u Ministarstvu prosvete ne postoji jasan stav po pitanju ovako organizovane nastave.
- Naši učitelji su išli na razne seminare, sačinjen je i poseban nastavni program prilagođen njihovim mogućnostima. Deca su se lepo uklopila i što je najvažnije drugovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz odeljenja su ih lepo prihvatili. Najpozitivnije je što se deca tako uče da budu humana, da im pomažu, a ne da ih ismevaju. Projekat smo počeli pre pet godina uz dozvolu Ministarstva prosvete i sada šaljemo nastavnike na edukaciju pošto su učenici koje smo prvo upisali krenuli u peti razred - kaže za "Blic" Miomir Dragaš, direktor Osnovne škole "Ivan Goran Kovačić".
Cilj inkluzivne nastave je da se sruše predrasude i da deca od malih nogu nauče da žive sa različitim osobama. Ipak, da li je dete sa posebnim potrebama moguće upisati u redovnu nastavu zavisi od komisijskog nazora, raspoloženja roditelja i klime u školi.
- Deca sa posebnim potrebama bi trebala da budu uključena u sve svere društvenog života. Ipak, kod nas svest o tome nije razvijena u dovoljnoj meri. U našoj školi dete je na prvom mestu i najvažnije nam je da je ono srećno i zadovoljno dok je na nastavi. Nije rešenje uklučiti ih u redovnu školu, ako tamo neće dobijati ljubav i pažnju. Ukoliko je teren dobro pripremljen inkluzija može biti korisna za sve - rekla nam je Olivera Arsenijević, direktorka Osnovne škole "Boško Buha", koju pohađaju deca sa posebnim potrebama.
Nastavnici Osnovne škole "Boško Buha" odlaze u škole gde se primenjuje inkluzivna nastava, kako bi toj deci pomogli da se što bolje uklope. Jedno od mogućih rešenja je, kažu stručnjaci, da se pomoću razvojnih odeljenja za redovnu nastavu pripremaju najpre tzv. granični slučajevi i deca sa umerenom ometenošću.
Za sličan pristup opredelili su se u Osnovnoj školi "Despot Stefan Lazarević". - Kod nas u školu idu deca iz marginalizovanih grupa. Da bi se oni uklopili uvešćemo pomoćnike u nastavu drugog i trećeg razreda. Pomoćnici će biti apsolventi Defektološkog i Učiteljskog fakulteta koji će raditi sa tom decom. Takođe naši učitelji sprovode nastavu na tri nivoa da bi sva deca mogla da je prate - priča Sonja Stamenović, direktorka Osnovne škole "Despot Stefan Lazarević"
Inkluzivna nastava je pokazala odlične rezultate i u Osnovnoj školi "Veljko Dugošević", gde se ona primenjuje već četri godine, a na postignuto ponose se i u Osnovnoj školi "Ilija Garašanin" u Grockoj.
Mnogi roditelji nesvesno greše
Stručnjaci napominju da interes deteta sa posebnim potreba mora bit na prvom mestu. Često se dešava da roditelji zahtevaju da njihovo dete pohađa redovnu školu kako bi svima rekli da ono nema nikakvih problema i da se ne razlikuje od drugih. To nije ispravan motiv i dete sa posebnim potrebama može ići u školu, samo ako u njoj postoji poseban nastavni program prilagođen detetovim sposobnostima.
