Izvor: Politika, 12.Feb.2010, 01:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ključ bezbednosti đaka – edukacija odraslih
Video-nadzor škola umrežen sa policijskom stanicom, identifikacione kartice za učenike i zaposlene u obrazovnim ustanovama, intenzivnija saradnja profesora i roditelja, pregledanje đačke torbe i poruka u mobilnom telefonu... mogu zaštititi školarce
Istraživanja, projekti, psihološke radionice, tribine... organizuju se da bi se iskorenilo nasilničko ponašanje među školarcima i nad njima. Kuće znanja okivaju se kamerama, zapošljavaju radnike obezbeđenja, školske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << policajce – sve s ciljem: zaštititi decu. Đaci, roditelji, nastavnici koji makar prate izveštaje medija razlikuju verbalno i fizičko nasilje, što donedavno nisu. Timovi stručnjaka objašnjavaju da se pod zlostavljanje podvode čak i preteći pogledi, podrugljive grimase, vikanje, vređanje... Ali, kako stvarno zaštititi decu?
Satiranje neprimernog vladanja, čini se, počelo je iskorenjivanjem njegovih najbezazlenijih oblika. Pitanje koliko je to uspešan put nameće „sačekuša”, „tuča”, ili „ničim izazvan incident” ispred Trgovačke škole iz kog su preživela petorica dečaka sa ubodnim ranama.
– Tuče i ubadanja se događaju sporadično. Najčešće van školskih dvorišta. Poslednje ispred Trgovačke škole nisu mogli da spreče ni video-nadzor, ni obezbeđenje, ni školski policajci, a prosvetni inspektori su utvrdili da školska uprava ne snosi odgovornost. Mesto sukoba nije bilo pokriveno kamerama, iako su postavljene dve koje bi trebalo da snimaju ugao Hilandarske i Cetinjske ulice. Nije utvrđeno ko se pobrinuo da onemogući snimak – objasnila je Verica Kovačević, pomoćnik gradskog sekretara za obrazovanje iz sektora za inspekcijske poslove.
Ona smatra da treba iskoristiti prednosti moderne tehnike i uvesti neprestan video-nadzor škola umrežen sa policijskom stanicom.
– Znalo bi se ko ulazi u školu, ko izlazi iz nje i ko je obilazi. Snimilo bi se kako se ponašaju đaci, da li u školskom dvorištu najviše vremena provode učenici ili nezvani gosti. Mogle bi se uvesti i identifikacione kartice za učenike i zaposlene u obrazovnim ustanovama. Bez njih bi ulaz bio zabranjen svima koji se prethodno nisu najavili – pojašnjava Kovačevićeva.
Kao mnogo jeftinije a možda najdelotvornije rešenje ponudila je intenzivniju saradnju škole sa roditeljima.
– Treba češće organizovati roditeljske sastanke, takozvana otvorena vrata, upoznati đake i porodicu iz koje potiču. Nijedno dete nije rođeno da bude lopov, ubica, kriminalac, a na nama, roditeljima i prosvetnim radnicima je da sprečimo da to postanu – zaključila je ona.
Ponašanje odraslih kao najveću – ali ne i nepremostivu – prepreku u unapređenju bezbednosti dece primetila je Nada Trifković, profesor sociologije i filozofije. Ona je i direktorka medicinske škole „Beograd” koja od septembra lane do sada beleži najviše „poseta” prosvetnih inspektora u prestoničkim srednjim školama.
„Gde smo to pogrešili”, naziv je njenog predloga za suzbijanje nasilja. Danas će ga predstaviti na Savetu direktora i sekretara škola u Vrnjačkoj Banji, kako je obznanila za „Politiku”.
– Tema okupljanja 150 do 200 predstavnika škola Srbije između ostalog je i reforma obrazovanja. To je idealna prilika da razgovaramo i o gorućoj temi kakva je nasilje među decom – kaže ona.
Roditelji sadašnjih školaraca, procenila je, pripadaju generaciji koja je borbom za golu egzistenciju „zaradila” pregršt proćerdanih potencijala. Mnogo više bave se propuštenim prilikama i neostvarenim ambicijama nego sopstvenom decom.
– Rezultat toga je prebacivanje odgovornosti na društvo, ministarstva, školu. Pitanje roditelja: „Šta ste vi preduzeli da se unapredi bezbednost đaka” donekle razumem, ali i to je bežanje od problema. Bazično ponašanje se definitivno nosi od kuće, a po pravilu ispoljava izvan porodičnog kruga. Logično je da će deca osobenosti ispoljiti u školskom okruženju jer tu provode najviše vremena. Ako bismo oslušnuli kako razgovaraju na velikom odmoru shvatili bismo da je njihova komunikacija uvek na ivici fizičkog nasilja – kaže Trifkovićeva.
Sa pozicije direktora škole, kao neko ko 22 godine radi isključivo sa adolescentima, na kraju i kao roditelj, smatra da je ključ unapređenja bezbednosti đaka edukacija odraslih.
– Čini se da smo zaboravili da vaspitač mora biti vaspitavan da bi vaspitavao. To važi i za roditelje i nastavnike, jer deca su ogledalo odraslih. Ona su svojevrstan bumerang naših propusta. Oko 60 odsto roditelja ne poznaje sopstvenu decu. Ne pretpostavljaju da se ona kod kuće ponašaju na jedan, a napolju na sasvim drugačiji način. Zvuči apsurdno, ali pokazalo se da dete koje je kod kuće depresivno u školskom okruženju postaje agresivno. Zato je edukacija odraslih hitan korak – razjasnila je Nada Trifković.
Ističući delotvornost preventivnih programa, Stanislava Vučković, psiholog i konsultant Unicefove „Škole bez nasilja”, napominje da se ovaj program realizuje u 196 škola, a to je 16 odsto na nivou Srbije što nije dovoljno.
– Programi koji uključuju decu, nastavnike, roditelje omogućuju da se sa velikom tačnošću proceni dečja sklonost ka agresivnom ponašanju i udruživanju u vršnjačke kriminalne grupe. Prepoznavanje rizika i blagovremeno reagovanje sprečiće da se zbog nerazumevanja problema neko dete etiketira kao nasilnik. A roditelji povremeno treba da pregledaju sadržaj torbe i poruka u mobilnom telefonu đaka – preporučuje Stanislava Vučković.
Milenija Simić
-----------------------------------------------------------
Osumnjičenima za ubadanje određen pritvor
Dežurni sudija za maloletnike Višeg suda u Beogradu odredio je pritvor do mesec dana četvorici maloletnika koji su učestvovali u tuči ispred Trgovačke škole u kojoj je pet srednjoškolaca izbodeno, saopšteno je juče.
Zahtevom za pokretanje pripremnog postupka Višeg tužilaštva jedan od njih tereti se za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju. Trojica se terete za učestvovanje u tuči. Pritvor je određen da bi se sprečio eventualni uticaj uhapšenih maloletnika na svedoke – oštećene.
[objavljeno: 12/02/2010]
.jpg)
