Izvor: Politika, 19.Jun.2009, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klima-uređaji opterećuju elektromrežu
Praćenjem potrošnje električne energije stručnjaci EDB-a utvrdili su da klima-uređaji poslednjih godina u vreme letnjih žega izazivaju podjednaku potrošnju struje kao kvarcne i ostale peći u najhladnijem zimskom periodu
Sve veći broj klima-uređaja, koji bezmalo postaju nezaobilazni ukras na fasadama u centru prestonice, u žarkim letnjim danima dovodi do ozbiljnog opterećenja gradske elektromreže. Kako je naglasio Stevan Milićević, direktor „Elektrodistribucije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Beograd”, problema zasad nije bilo, ali im, kaže, uopšte nije svejedno kada u zgradama u gradskom jezgru sugrađani odjednom uključe po 30 i više „klima”.
Praćenjem potrošnje električne energije stručnjaci EDB-a utvrdili su da klima-uređaji poslednjih godina u vreme letnjih žega izazivaju podjednaku potrošnju struje kao kvarcne i ostale peći u najhladnijem zimskom periodu. I dok su ranije poslenici EDB-a uglavnom zimi bili na oprezu strahujući da zbog povećanog grejanja na struju negde slučajno ne iskoče trafo-osigurači, sada im nema mira ni leti jer je tehnološki razvoj u stanove, lokale i kancelarije, kao uobičajenu stvar, uveo klima-uređaje.
Ako po ugrađivanju „klima” u objekte nimalo ne odstupamo od svetskih tokova, svako ko je ovih dana šetao Dečanskom ulicom ostao je mokar i mogao je da se uveri da se od sveta ipak razlikujemo jer puštamo vodu da iz ovih aparata kaplje na prolaznike.
– Nadamo se da ćemo se i ovog leta izboriti sa prevelikim opterećenjem mreže. Računali smo na to da će potrošnja struje biti povećana u vreme Univerzijade i maksimalno se potrudili da obezbedimo besprekorno napajanje objekata kroz koje će se kretati takmičari, delegacije, gosti i novinari. Spas poslednjih godina vidimo u tome što u obodnim delovima Beograda nema toliko „klima”, pa je kod njih potrošnja struje leti drastično manja nego zimi, kada se greju na električnu energiju. Ustvari, sve se samo obrće, sada elektromrežu opterećuju „klime” u gradskom jezgru. Sva sreća da je u prigradskim naseljima dosta dvorišta, drveća i hladovine. U odnosu na zemlje iz okruženja, struja je kod nas veoma jeftina pa se ljudima isplati da se greju i hlade na nju, a mi se sa opterećenjem mreže, zasad uspešno, borimo kako znamo i umemo – objašnjava direktor Milićević.
Međutim, ni u prigradskim naseljima im, kako kaže, ne cveta samo cveće, jer globalno zagrevanje je iznedrilo problem u radu transformatora na otvorenom, koji postoje uglavnom u obodnim naseljima. Oni su, kaže Milićević, projektovani da normalno rade na temperaturi do četrdesetog podeoka, pa ukoliko letnje žege postanu još jače, EDB će morati da traži od proizvođača da transformatore za glavni grad prilagode tropskim temperaturama. Radnici ovog preduzeća zasad se snalaze tako što transformatore glancaju, kao sopstvenu kuhinju.
– Intezivno čistimo rešetke od prašine i ulja, jer jedino tako možemo doprineti da se transformatori na otvorenom manje zagrevaju i kvare. One koji se nalaze u zatvorenim trafoima kada temperature naglo skoče rashlađujemo dodatnim ventilatorima – ističe Milićević.
D. Jokić
[objavljeno: 19/06/2009]
