Izvor: Politika, 16.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kineska svadba
Mladenci su se venčali u kafani "Milošev konak" prvo po evropskim, a potom po drevnim običajima. – Dve stotine gostiju stiglo sa Istoka
Poštujući pravila Feng šuia, mladenci su izračunali da će im ljubav biti dugovečna, ako se venčaju početkom jula, na datum čiji zbir cifara daje paran broj. Sledeći uputstva srca, Vang Juan, koju ovde, u Beogradu, svi znaju kao Ljudmilu, odlučila je da svoju vezu sa Ču Jun, kruniše baš u našoj prestonici, u miru i hladu topčiderske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šume.
Mladoženji koji je vlasnik fabrike dečje garderobe, nije bio veliki problem da sa juga Kine zapuca u Srbiju. Stigao je u pratnji dve stotine zvanica, rođaka i prijatelja i – tako ispunio želju svoje drage. Raskošna, nezapamćena svadba, prvo tradicionalno kinesko venčanje u našoj prestonici odigralo se u "Miloševom konaku".
Mladenci su u restoran stigli odeveni po evropskim svadbenim običajima, da bi belu venčanicu i svečano odelo ubrzo zamenili tradicionalnom nošnjom, purpurnim odorama optočenim zlatnim vezom.
Stolovi i bašta bili su okićeni isključivo crvenim ukrasima, jer u Kini se veruje da ova boja donosi sreću. Kao i da se prvi koraci beskrajne ljubavi moraju koračati stazom posutom laticama ruža. Živote su spojili nazdravljajući čajem, klanjajući se, obredno, prvo zemlji i nebu, a zatim roditeljima. Ritual je izazvao veliku radost među domaćim gostima, jer nikada nisu imali prilike da prisustvuju takvom venčanju, ali i zvanicama iz Kine u kojoj se ova tradicija polako zaboravlja. Nastavak je podsećao na klasično mrsno, pravoslavno venčanje, uz jagnjeće pečenje, sarmice sa zeljem, sir i domaći muzički repertoar, uključujući i srpsko kolo u koje su se uhvatili i neki hrabriji i veseliji gosti sa Istoka.
– Već devet godina živim u Beogradu, ovde imam mnogo prijatelja i želela sam da oni prisustvuju mom venčanju – kaže Ljudmila na odličnom srpskom. Nekadašnja studentkinja ruske književnosti u Moskvi, ima firmu koja se bavi špedicijom i kancelarije u Tržnom centru u Novom Beogradu.
Ljubav trideset dvogodišnje Ljudmile i njenog izabranika, koji je već dobio srpsko ime Đorđe, rodila se slučajno. Kako kaže, uz uticaj jedne iskusne provodadžike, što ukazuje da posredstvo tetaka i ujni i dalje opstaje kao internacionalna pojava. Započeta po starinski, veza se razvijala pomoću savremene tehnologije (SMS poruka i i-mejlova), da bi ubrzo ljubavnici "na daljinu" ugovorili sastanak u domovini. Slučaj je čak hteo da budući supružnici, on sa krajnjeg juga, a ona sa severa, u isto vreme "zaglave" u jednoj kineskoj klinici zbog različitih zdravstvenih problema. Sudbina ih je krajem maja vratila u Beograd, i zacrtala da će "da" reći baš u "Miloševom konaku". Mladoženja je, verujući na kratko, ostavio posao, ali je, objašnjava Ljudmila, naknadno ipak odlučeno da će nadalje stanovati ovde.
– Sve ostalo, mislim na običaje, isto je kao i kod vas. Mladi se sve kasnije odlučuju na brak, osim onih koji žive u provinciji. Roditelji ih dugo pomažu. I ja sam već bila stara devojka, rođaka je, eto, morala da uzme stvar u svoje ruke – kaže uz osmeh Vang Juan.
Ivana Ćuk
[objavljeno: 16.07.2006.]
