Izvor: Blic, 29.Maj.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kazne nedovoljne da umanje buku
Glasna muzika iz kafića je ozbiljan problem Beograda, ali trenutno ne postoje odgovarajuće zakonske osnove da mu se stane na put. Stručnjaci upozoravaju da je u pojedinim delovima grada buka veća i od 65 decibela, što ozbiljno može da naruši zdravlje ljudi. Ona, takođe, može da izazove loše međuljudske odnose, češće sudske sporove i promenu mesta stanovanja.
Tradicionalno najveća buka meri se u centru grada, posebno duž ulice Strahinjića Bana i na Vračaru, u delu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji je gusto naseljen i koji obiluje ugostiteljskim objektima. Veoma visok nivo buke izmeren je i na Adi Ciganliji i splavovima na novobeogradskoj strani. Inspektori kažu da u letnjem periodu dobijaju mnogo više pritužbi građana, posebno od kad sa otvore bašte kafića, ali i da bez novog zakona nemaju instrumente da strožije kazne vlasnike ovih objekata.
- Ono što trenutno možemo je da odemo u objekat, vizuelno utvrdimo nivo buke i napišemo administrativnu kaznu, koja ide do najviše 200.000 dinara. Retko se odlučujemo da prekršioca pošaljemo kod sudije za prekršaje, jer takvi sudski procesi nemaju kraja. I pored naplaćenih kazni, vlasnici objekata nastavljaju da rade po starom - kaže Tatjana Živković iz Ekološke inspekcije i dodaje da inspektori nemaju uređaje koji bi mogli izmeriti nivo buke. Zato pribegavaju starom pravilu i mere je na osnovu potenciometra na muzičkom uređaju. Ukoliko prelazi „peticu", visina zvuka je prešla dozvoljeni nivo.
- Predložili smo da se inspektorima daju šira ovlašćenja, kako bi mogli da zabrane upotrebu muzičkih uređaja koji emituju buku veću od dozvoljenih standarda. Inspektori bi, takođe, trebalo da imaju ovlašćenja da zabrane upotrebu preglasnih uređaja, kao i obavljanje delatnosti, ukoliko vlasnik objekta ne ispoštuje naložene mere i nastavi da pušta muziku - priča Živković.
Ovaj predlog stoji u nacrtu novog zakona o buci. Trenutno se primenjuje onaj iz 1991. godine, koji je donešen u vreme kad se u ugostiteljskim objektima puštala tiha muzika, pa nije bilo potrebe ni za jačom zvučnom izolacijom. U međuvremenu se mnogo toga promenilo. Kafići su se pretvorili u klubove, a restorani u lokale sa živom muzikom.
Lekari tvrde da se u savremenom svetu primećuje porast pojave, koju označavaju kao „socioacusis", a koja predstavlja oštećenje sluha bukom u neprofesionalnim uslovima. Ono nastaje kod mladih ljudi koji više puta nedeljno izlaze u diskoteke, gde je visina zvuka izrazito visoka i uvek prelazi dozvoljenih 65 decibela.
-U dosadašnjim terenskim i laboratorijskim studijama dokazano je da je buka stresor, zbog čega produžava vreme uspavljivanja, čini spavanje površnim i dovodi do čestih buđenja. Njeni efekti posle buđenja ispoljavaju se u vidu umora, promena u raspoloženju, smanjenju radne sposobnosti i dugoročnim psiho-socijalnim i zdravstvenim efektima - priča dr Vesna Slepčević, specijalista higijene, iz Centra za higijenu i humanu ekologiju.
Ona objašnjava da se buka smatra značajnim faktorom rizika za nastanak povišenog arterijskog krvnog pritiska i ishemijske bolesti srca (infarkta miokarda), a smatra se i značajnim faktorom uticaja na mentalno zdravlje.
- Nekoliko studija je ukazalo na određene psihološke smetnje kod ljudi nastanjenih u oblastima sa visokim nivoom komunalne buke: česte glavobolje, osećanje napetosti i nemira, razdražljivost, depresivno raspoloženje, umor, povećana potrošnja sedativa i analgetika - kaže dr Slepčević.
Saobraćajna buka prelazi i 75 decibela
U životnoj sredini, glavni izvor buke predstavlja drumski saobraćaj, a zatim slede železnički i avionski saobraćaj, preglasna muzika iz kafića, pa čak i komšijske svađe. Kada je reč o saobraćajnoj buci, najveća je u Glavnoj i Karađorđevoj ulici, gde tokom dana prelazi i 75 decibela, a noću 70. Inače u Beogradu najveća prekoračenja dozvoljenih nivoa konstatuju se u stambenim zonama i duž prometnih saobraćajnica.
