Izvor: Politika, 25.Avg.2012, 23:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Katanac ne sme biti muzejski eksponat

Epski dugo čekanje na rekonstrukciju Narodnog muzeja ili propadanje zdanja Muzeja savremene umetnosti jesu najupečatljiviji, ali ne i jedini problemi sa kojima se sreću muzeološki poslenici, koji sa ostalim kulturnim institucijama dele istu „boljku” – hronični nedostatak novca i prostora

Da li je moguće da je muzej Nikole Tesle usred turističke sezone zatvoren i da su zaposleni na kolektivnom godišnjem odmoru?Ovim pitanjem nam se prošlog ponedeljka obratio čitalac >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je poveo prijatelje iz inostranstva u zdanje u Krunskoj ulici.

Ispostavilo se da je organizator nesuđene posete imao peh da „ubode” dan kada je Teslin, kao i većina od 39 muzeja, koliko ih je pobrojanona sajtu skupštine Beograda – zatvoren za posetioce. Uostalom, praksa neradnog dana u toku radne nedelje je uobičajena svuda u inostranstvu. Nažalost, u mnogim drugim poređenjima, prestonički muzeji gube korak sa srodnim ustanovama u svetu. Epski dugo čekanje na rekonstrukciju Narodnog muzeja ili propadanje zdanja Muzeja savremene umetnosti jesu najupečatljiviji, ali ne i jedini problemi sa kojima se sreću muzeološki poslenici, koji sa ostalim kulturnim institucijama dele istu „boljku” – hronični nedostatak novca i prostora.

– Muzej grada Beogradanema stalnu postavku još od 1964, kada je konstatovano da je prostor u Zmaj Jovinoj 1 skučen i neprimeren za tu namenu. Pomak je načinjen tek 2008, kada smo u razmeni sa Vojskom Srbije dobili zdanje u Resavskoj.Ono nije u upotrebi, jer mora da se rekonstruiše, a u jednom delu je još vojna štamparija. U toku je samo izrada projekta sanacije krova kako bi se građevina zaštitila od daljeg propadanja. Očekuje se da grad finansira projekat rekonstrukcije, radove i stalnu postavku. To je krupna investicija i do sada nije rađena procena koliko bi koštala – kaže Danica Jovović-Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda, u čijem sastavu su 23 legata, arheološki lokalitet Vinča i devet područnih muzeja. Od tog broja, njih šest (Konak kneginje Ljubice, Ive Andrića, Jovana Cvijića, Paje Jovanovića, zbirka ikona Sekulić i Muzej Banjičkog logora) imaju stalne postavke i otvoreni su za posetioce. Preostala tri, Muzej Tome Rosandića, Zavičajni muzej Zemuna i Muzej Mladenovca, zatvoreni su zbog preuređenja.

„Ako se nastavi višedecenijska nebriga države, muzeji kao trezori nacije izumreće”, smatra Marina Andrić, istoričar umetnosti i član Upravnog odbora Narodnog muzeja. Nju ipak najviše plaši činjenica da smo svakim danom na nemerljivom gubitku zato što su dva najznačajnija muzeja zatvorena. 

– Najpre gubimo kulturno obrazovanje, jer ako zbirke nisu vidljive kako ćemo edukovati našu decu. Engleski profesori istorije to rade tako što drže časove u muzejima. Gubimo svest o multikulturalnosti ovih prostora. Igubimo interakciju i transformaciju koja je odavno praksa svih svetskih muzeja. Tamo se otvaraju mali muzeji zato što su nacionalni skupi za održavanje i veliki, pa je za obilazak potrebno mnogo vremena. Zašto u Beču turisti ostaju duže? Zato što ima 256 muzeja, a Beograd 125 i na mnogima je katanac –objašnjava Andrićeva.

Ona ne podržava čestu konstataciju da Srbi nerado idu u muzeje, jer smo, ističe, kao narod radoznali.Za još veću posetu potrebno je, naglašavaAndrićeva, da muzeje koje imamo približimo ljudima drugačijim „pakovanjem”. Najbolji pokazatelj toga je Noć muzeja.

– Da bi se povećala posećenost treba da budu kao u Engleskoj i Nemačkoj, interaktivniji i raznovrsniji. Naše brojne postavke su dosadne, ne objašnjavaju pojave i ne pružaju sliku vremena koju će svaki čovek razumeti i koja će mu pomoći da napravi paralelu između istorije i budućnosti. Publiku od pojave masovne kulture sve više interesuje kako misli i oseća običan smrtnik, kakve su mu navike, običaji–ističe Andrićeva.

Za Mladena Petrovića, jednog od osnivača Noći muzeja, ponuda pojedinih muzeja u Beogradu je dobra u odnosu na dotacijes gradskog i republičkognivoa, koje su toliko smanjene da za programe ostaje malo sredstava. Najviše nam nedostaje, smatra, osmišljena državna politika prema muzejima koja stimuliše rad sa publikom.

– Nadležni nisu bili spremni da se uhvate u koštac sa problemima u kojima su se našli muzeji. Posle Đinđića, koji je lično pokrenuo rekonstrukciju Narodnog muzeja, kao da nikoga osim ljudi u muzejima nije bilo briga što tolike generacije odrastaju bez dodira sa našom kulturnom baštinom. Muzeji nude neformalni ambijent i mogu biti centri učenja koje je dobrovoljno i samostalno, koje pokreće radoznalost, slobodno istraživanje i razmenu iskustava – kaže Petrović.

Da svi muzeji u Beogradu rade u meri koliko im to finansije i prostor dozvoljavaju, smatra i Danica Jovović-Prodanović, direktorka Muzeja grada Beograda.

–Kada u novinama pročitate da muzeji ne rade, u javnosti se stvara slika da u njima sede lenjivci i kada bi se oni potrudili sve bi moglo da bude bolje. Muzejski rad ne podrazumeva samo izložbe, ono što je vidljivo publici. Njega čine i i druga dva segmenta: prikupljanje i kolekcioniranje i obrada i zaštita muzejskih dobara – kaže Jovović Prodanović.

----------------------------------------------

Zašto su muzeji privlačni – noću

U poslednjoj Noći muzeja u Beogradu zabeleženo je 220.000 ulazaka u muzeje, galerije, biblioteke, kulturne centre na 64 lokacije, što u praksi znači da je oko 30.000 ljudi u proseku obišlo oko sedam lokacija. Veliku zainteresovanost za obilazak takvih mesta za samo nekoliko sati Mladen Petrović, osnivač manifestacije, objašnjava činjenicom da ona nudi zanimljive programe u terminu kada ljudi imaju više slobodnog vremena.

– Temelj ove manifestacije u više u 80 zemalja sveta, u kojima se održava je isti. Netipičnim muzejskim sadržajima, performansima i koncertima privući publiku koja inače ne ide na takva mesta, sa idejom da se bar kod jednog dela novih posetilaca probudi ljubav i radoznalost prema kulturnoj baštini. Deo uspeha Noći muzeja u Beogradu je u tome što je izgrađen imidž manifestacije na koju dolaze „normalni, fini ljudi” i što te noći gradom zavlada specifična atmosfera – objašnjava Petrović.

----------------------------------------------

Najposećeniji u 2011.

Kompleks Muzeja istorije Jugoslavije        85.171

     (Muzej 25. maj, Kuća cveća i Stari muzej)

Muzej vazduhoplovstva                 45.000

Muzej primenjene umetnosti oko 35.000

Vojni muzej                              oko 35.000

Dvorski kompleks na Dedinjuoko 30.00

Muzej Nikole Tesle   28.000

Konak kneginje Ljubice 24.000

Etnografski muzej          14.000

Muzej nauke i tehnike                   11.800

 (Kraljevski dvor, Beli dvor, dvorska kapela i dvorski park)

----------------------------------------------

Tesla „pod obavezno” u agendi turista

Iako je u toku obnova stepeništa i ograde Muzeja Nikole Tesle, ova ustanova nije istakla tablu „Zatvoreno zbog rekonstrukcije”.

– Reč je o urgentnoj sanaciji koja je započeta 1. avgusta i trebalo bi da bude završena do kraja meseca. Osim stalne postavke imamo i novu izložbu Teslinih diploma, a u planu je još jedna – kaže Milica Kesler, arhivista i kustos Muzeja Nikole Tesle.

Ona s ponosom ističe da je Teslin muzej turistima koji dođu u srpsku prestonicu,pod stavkom „obavezno” i da će ove godine posećenost biti veća za 10 odsto od prošlogodišnjeg rekorda, kada je muzej obišlo 28.000 posetilaca, većinom iz inostranstva.

Daliborka Mučibabić

objavljeno: 26.08.2012.

Nastavak na Politika...