Izvor: Politika, 16.Dec.2011, 15:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katanac na školu punu đaka
Potpisnici peticije za spas OŠ „Kralj Petar Prvi” isključuju mogućnost da je ideja o pretvaranju školskih zdanja u muzej i hotel bez povoda
Komšije, slučajni prolaznici, roditelji učenika, bivši đaci... na nekoliko punktova ovih dana potpisuju peticiju „za smenu direktorke i spas Osnovne škole ‚Kralj Petar Prvi’” u blizini te osmoletke. Štandovi su juče bili postavljeni ispred školskog zdanja u Ulici kralja Petra, na uglu ulica Obilićev venac i Đure >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Jakšića i u Pop Lukinoj. Sugrađane su dočekivali studenti i diplomci nekadašnji đaci najstarije škole u Beogradu.
„Sve je manje učenika. Prazan prostor će se iskoristiti za druge namene. Zatvaranje škole koja je ogledalo gotovo tri veka istorije srpskog prosvetiteljstva je nedopustivo. Ne sme ni da postane muzej. I da joj po mestu stanovanja pripada samo jedan đak, morao bi se organizovati prevoz za osnovce da se ne bi ugasila. Zgrada u Maršala Birjuzova, zbog lokacije, viđena je za hotel u kojem bi se zarađivalo od stranih turista, pa zar je i tradicija na prodaju...” To je delić lavine nezadovoljstva potpisnika peticije na pomisao da može nestati 293 godine stara dama prosvetiteljstva.
Isključuju mogućnost da je o prenameni školskih zdanja „neko pustio buvu”, drže se one stare da „gde ima dima, tu ima i vatre”.
– U našem društvu je sve politizovano, poslovi se završavaju preko veze, mediji filtriraju informacije, dogovori se postižu u četiri oka, i mogla bi da se zatvori najstarija škola – ne sumnja Jovan Ćosić, roditelj dvoje učenika OŠ „Kralj Petar Prvi” i potpisnik peticije.
Ne postoji dokument koji potvrđuje da će školske zgrade dobiti novu namenu, a izvori te vesti „nemaju ime”.
– Ne treba čekati rešenje o prenameni. Bio bi to kraj borbe za očuvanje škole. Protesti i peticije bi bili uzaludni – smatra Risto Rukovski, čiji sin ide u četvrti razred ove škole.
Organizatori prikupljanja potpisa procenjuju da je najmanje 2.000 bivših đaka, roditelja i prijatelja osmoletke uvereno da ona proživljava najteže dane, i zato se bore da opstane i povrati ugled.
– Okupila nas je vest da je upisano samo 49 đaka. Nekada je za upis bila potrebna veza. Hteli smo da animiramo predškolce, da im predstavimo školu, pozovemo ih na sportski turnir, organizujemo koncert, u obdaništima igramo pozorišne predstave... – objašnjava Ivana Balać, diplomac Fakulteta dramskih umetnosti. Podršku su, kaže, dobili od nastavnika i roditelja osnovaca, ali ne i direktorke škole.
– Došli smo na zakazani razgovor i bili vraćeni s vrata. Nije nas saslušala. Uveravala je da u školi nema problema i da ne treba da brinemo o broju đaka. Tražili smo da to potkrepi izveštajem o uspehu učenika. Nismo ga dobili jer, kako je rekla, to na uvid daje isključivo nadležnom ministarstvu – nije pravo Ivani Balać što bivšim đacima nije pružena šansa da promovišu školu.
Aleksandar Ćorić, student Građevinskog fakulteta, nekadašnji učenik OŠ „Kralj Petar Prvi”, kaže da se omladina priklonila nastavnicima i roditeljima koji se bore za smenu direktorke pošto im je ona okrenula leđa.
– Emocije nas nagone da ne dozvolimo da se hram prosvetiteljstva uruši. Apolitični smo i neutralni. Nismo organizacija, već skupina mladih ljudi punih entuzijazma. Učinićemo šta možemo da se ne obistine insinuacije o prenameni školske zgrade. Gašenje najstarije škole bila bi nacionalna bruka. Želimo da u nju dovedemo đake. Puna učenika ne može da se zatvori – kaže Ćorić.
M. Simić-Miladinović
objavljeno: 15.12.2011.
