Izvor: Politika, 22.Jan.2011, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Katalog – kao putokaz kradljivcima bronze i bakra
Zavod za zaštitu spomenika kulture trenutno nema sredstava u budžetu za hitne intervencije, koje bi podrazumevale obnovu oskrnavljenog spomenika knezu Mihailu, već priprema dokumentaciju i čeka da Sekretarijat za kulturu usvoji novi plan raspodele novca
Vandali koji skrnave prestoničke spomenike kao da čekaju da izađe najnoviji katalog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, uvek posvećen jednom od spomen-obeležja u gradu, pa onda „udare” upravo na to delo. On im nekako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dođe kao brošura za laku kupovinu bakra i bronze koju će začas „uvaljati” na crnom tržištu. Kako objašnjava Lidija Kotur, portparol zavoda, nije prošlo mnogo od kada je objavljen drugi prošlogodišnji katalog, posvećen dečaku s Čukur česme, a onda je u maju to delo ukradeno, isečeno i uništeno. Poslednji katalog u 2010. kazivao je o značaju spomenika knezu Mihailu na Trgu Republike, i već prvih dana ove godine oštro oko našeg fotoreportera opazilo je da je neko iskidao kitnjaste delove s prednje i zadnje strane postamenta na kome se knez nalazi na konju. Figura dečaka s dorćolske česme ponovo je izrađena i uskoro će biti vraćena na postolje, a kada će obnoviti spomenik knezu predstavnici zavoda zasad ne mogu da preciziraju.
– Posle prijave koju smo dobili iz „Politike”,obišli smo delo i konstatovali oštećenja na njemu. Obavestili smo Sekretarijat za kulturu, s kojim smo u stalnom kontaktu, ali nažalost trenutno nema sredstava u budžetu za hitne intervencije. Za obnovu moramo sačekati da sekretarijat usvoji novi plan, očekujemo da će to biti ubrzo, trebalo bi početkom februara – objasnila je Lidija Kotur.
Dok čekaju novac, stručnjaci zavoda će, kako najavljuju, pripremiti dokumentaciju za restauraciju i proceniti da li se okrnjene kitnjaste figure moraju cele menjati, ili se mogu izraditi samo delovi koji su iskidani i pripojiti ostacima na postamentu.
U zavodu ističu da ovakva razbojništva pokušavaju da spreče edukacijom i apelima na građane da čuvaju kulturno blago. Ne negiraju mogućnost da bi sigurnosne kamere doprinele smanjenju skrnavljenja spomenika, koja uglavnom prave preprodavci bronze i bakra, ali i za to, kažu, treba para.
– Mnogo bi novca trebalo glavnom gradu da na taj način zaštiti dela, jer samo u centru Beograda postoji oko 300 javnih i zaštićenih spomenika – istakla je Koturova.
I obnova staje mnogo jer je za dečaka sa Čukur česme izdvojeno 1.162.000 dinara, dok je izrada bronzane ploče posle prve krađe sa spomenika Nikoli Tesli stajala 94.000 dinara. Budući da je ona ponovo ukradena, pronađen je novi način da se lopovi nadmudre. Nikola Tesla u Bulevaru kralja Aleksandra umesto bronzane dobio je ploču od tvrde plastike. Na sreću, u zavodu predviđaju da kićanke iz 1882. godine sa postolja knezu Mihailu neće biti zamenjene plastikom.
– Tvrda plastika je nužno zlo koje smo, zbog krađa, postavili na postament Tesli, koji je javni spomenik. Ali delo na Trgu Republike je ipak zaštićeni spomenik kulture i ne bi trebalo da bronza na njemu bude zamenjena plastikom. Ona vizuelno ne umanjuje značaj dela, a nadamo se da za koji vek tvrda plastika koja ostane na nekim spomenicima neće negativno istorijski govoriti o nama, već će biti svedok da smo bili izloženi krađama – naglasila je Koturova.
Ono što hrabri je da statistika zavoda govori kako poslednjih godina ima sve manje skrnavljenja spomenika, bar u odnosu na devedesete, kada je ta negativna pojava bila naročito izražena.
D. Jokić-Stamenković
objavljeno: 22.01.2011
