Izvor: Blic, 23.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kasno se setili ograde
Moguće je da bi Branko Jovanović (22) danas bio živ da je na tom bedemu Beogradske tvrđave postojala gvozdena ograda, kakva postoji na spoljašnjem bedemu gde su lavovi. Moguće je da bi Branko Jovanović danas bio živ da je kavez sa medvedima u koji je pao imao gvozdeni rešetkasti krov sa žicom, kakav imaju neki kavezi. Branko Jovanović je, međutim, mrtav i, pod pretpostavkom da se radi o nesrećnom sticaju okolnosti, čudo je što neko pre njega već nije poginuo na istom mestu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Mesto nesreće juče je bilo zabranjena zona koju čuva obezbeđenje Tvrđave. U širokom krugu, na dvadesetak metara od kobnog zida, radnici su počeli da postavljaju zaštitnu ogradu, kako niko više ne bi mogao da priđe tom delu bedema. Radmila Hrustanović, zamenica gradonačelnika, pozvala je juče Vuka Bojovića, direktora Zoo vrta, na sastanak u Skupštinu grada gde su u kratkom razgovoru, za sada, „zakopali ratne sekire" oko toga kome će pripasti nadležnost nad Zoo vrtom i da li će se seliti sa ove lokacije i gde. Dogovorili se da ubuduće sarađuju i više brinu o bezbednosti građana.
Bezbednost ugrožena svađama
- Imali smo korektan sastanak. Priča će se nastaviti - rekla je za „Blic" Radmila Hrustanović.
- Bilo je dobro. Kazao sam da je trebalo ranije da razgovaramo, a ne da čekamo sedam godina. Dogovorili smo se da stručnjaci Zavoda za zaštitui spomenika kulture dođu u Zoo vrt i da krene saradnja, da vide šta treba da se popravi, da razgovaramo o tome gde ćemo izmestiti životinje dok popravke budu trajale - preneo je za „Blic" Vuk Bojović.
Deo bedema sa kojeg je nesrećni mladić pao u otovreni kavez sa medvedima, na žalost, idealno je mesto za tragediju: lako je pristupačno, do njega vodi utaban puteljak što pokazuje da je to bilo mesto čestih okupljanja. Blago je zaklonjeno granama drveća, pa je još privlačnije. Bedem nije mnogo visok tako da može na njega da se sedne, dovoljno je širok da može i da se hoda.
Crne tačke Zoo vrta
Mesto sa kojeg je Branko Jovanović pao, nije jedini neobezbeđen bedem koji se graniči sa delom vrta u kojem se nalaze opasnije životinje. Cela strana restorana Kalemegdanaska terasa, a odmorište gvozdenih stepenica kojim se od Kule Nebojša može popeti do Terase, takođe su nezaštićeni. Doduše, bedem je tu mnogo viši i ne može se na njega bez pomoći sesti. Jedino deo zida pristupačan šetačima, koji se graniči sa lavovima, ima gvozdene šiljke. Da su takvi bili i na mestu odakle je Branko pao, možda ne bi pao. Ili da je kavez bio zatvoren i sa gornje strane, možda bi preživeo.
U ovom tragičnom sticaju nesrećnih okolnosti, svoj deo odgovornosti imaju i Zoo vrt i Grad. Njihovi dugogodišnji loši međusobni odnosi, koji su juče malo otoplili, „ubrali" su najgori plod - nezapamćenu smrt. Treba imati u vidu i da je direktor nebezbednog Zoo vrta, čiju opravdanost i humanost osporavaju mnoga domaća i svetska udruženja za zaštitu života, arogantno odbijao saradnju sa gradom, a novac od ulaznica i donacije trošio isključivo na podno grejanje i popravljanje uslova za životinje, nerazmišljajući ni malo o bezbednosti posetilaca Kalemegdanske tvrđave.
Vuk Bojović je juče bio arogantan i prema novinarki „Blica", a na pitanje zašto nije napravio mrežu iznad kaveza sa medvedima, kad je to uobičajena mera zaštite u svim svetskim zoo vrtovima, rekao:
- Ne odgovaram na glupa pitanja!
Preživeo pad među medvede
I pre tridesetak godina zabeležen je pad u kavez sa medvedima. Beograđanin Spasoje Vitas je 30.juna 1973. godine, kada je imao 26 godina, preživeo pad sa Kalemegdanske terase u kavez sa medvedima. On je tog dana, sklanjajući se od policije, greškom krenuo ovim delom Kalemegdana, pao i 40 minuta se očajnički borio sa životinjama, braneći se stolicama i kamnjem koje su mu dobacivali gosti Terase. Zadobio je 36 rana, ali je preživeo.
