Izvor: Politika, 02.Dec.2011, 02:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kaskamo i za univerzitetskom Evropom
Četvorogodišnje studije u roku završi svega 10 procenata, a trogodišnje 30 odsto. – Polovina profesora nikada nije publikovala rad u nekom stručnom časopisu, iako rade na univerzitetu
Srbija je na 96. mestu po takozvanom indeksu kompetitivnosti razvoja i uspeha obrazovanja, u konkurenciji 140 zemalja sveta, rekla je profesorka Vera Dondur, predsednik HERE Teama (tim stručnjaka za reformu obrazovanja) i Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj, govoreći na drugim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Studentskim kopaoničkim susretima”, koji su počeli juče i traju do nedelje.
Svetska baza podataka svrstala nas je na ovo mesto jer smo, kako kaže Dondur, pristojni u kvalitetu naučnih istraživanja, posvećivanju pažnje matematičkim i prirodnim naukama i opštem kvalitetu obrazovanja.
– Odliv mozgova je visok. Nemamo dovoljno inženjera, kvalitet menadžmenta je loš, a upravljačka struktura je zakržljala. Izvlače nas pojedini uspesi u oblasti medicine – rekla je Dondur.
Ona je istakla da Evropa do 2020. namerava da ima 40 odsto visokoobrazovanih građana starosti između 30 i 34 godine, a kod nas se dešava da 30 odsto akademaca napusti studije.
– Četvorogodišnje studije u roku završi svega 10 procenata, a trogodišnje 30 odsto. Broj potencijalnih budućih studenata se smanjuje, a time se gasi razvoj mnogih obrazovnih institucija – rekla je Dondur i zaključila da se očigledno ne uklapamo u pomenuti evropski plan visokog obrazovanja. Veliki problem je i što imamo malo istraživača u nauci, tačnije, ljudi na univerzitetu koji vladaju istraživačkim veštinama. Svi univerziteti u zemlji treba da imaju organizovan naučnoistraživački rad što, naravno, nije slučaj.
– Svega 57 odsto profesora sposobno je da radi sa doktorantima. Oko 50 odsto profesora nikada nije publikovalo rad u nekom stručnom časopisu, iako rade na univerzitetu. Univerzitet u Beogradu ima ukupno 2.000 publikovanih radova godišnje, a 2.700 profesora. Broj publikacija trebalo bi da iznosi bar 3.000 – rekla je Dondur.
Uzrokom ovih problema studenti smatraju to što mnogi ne znaju kakav kvalitet dobijaju upisom određenog fakulteta.
– Smatramo da treba da postoji vrednovanje svakog fakulteta ponaosob. Budući akademac treba da zna koliko šta vredi na kom fakultetu. Student, bilo da je na budžetu ili samofinansirajući, upisom kupuje znanje koje želi da stekne. Bilo bi dobro, kao i za svaki proizvod, da zna šta kupuje – zaključili su studenti.
Ako je za utehu, Srbija postiže zavidne rezultate kada je reč o patentima, inovacijama i naučnim radovima. Ali – loši smo u njihovoj realizaciji.
----------------------------------------------
Evropski parametri
– Da među predavačima bude barem jedan nobelovac
– Da je u bilo kom periodu nobelovac bio predavač
– Da se na dotičnom univerzitetu školovao nobelovac
– Broj naučnih radova srazmeran broju naučnih istraživača
----------------------------------------------
Šta nam nedostaje
– Mobilnost i međunarodna otvorenost kao sastavni deo visokog školstva
– Da do 2020. godine najmanje 20 odsto, tačnije svaki peti naš akademac, studira ili se usavršava u inostranstvu
– Diplome izdate i na engleskom jeziku
– Etički kodeks o visokom obrazovanju
LJ. Perović
objavljeno: 02.12.2011.
