Izvor: Politika, 12.Dec.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kasirke i magacioneri slabo plaćeni
Prodavnice, ali i hipermarketi u prestonici suočeni sa nedostatkom radne snage. – Trgovaca sve manje zbog niskih plata, teškog rada po smenama, vikendom i u toku praznika i prekovremenog ostajanja na poslu bez naknade
Usluživanje mušterija, slaganje robe na rafove i merenje voća i povrća u hipermarketima i lokalnim prodavnicama postaju očigledno sve omraženiji poslovi za koje se odlučuju samo oni koji su baš prinuđeni. Ovo je rezultat istraživanja „Politike”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prema kojem se većina malih i velikih trgovina sve češće suočava sa nedostatkom radne snage, a pojedini čak ističu da su im konkursi za prijem novih prodavaca stalno otvoreni.
Osnovni razlozi zbog kojih ljudi izbegavaju ovaj posao su niska primanja, težak rad u smenama, vikendom i u toku praznika. Zaposleni se žale i na prekovremeno ostajanje na poslu koje im najčešće nije plaćeno. Zbog toga potreba za kasirkama, pomoćnim radnicima i magacionerima ne jenjava. Bum trgovinskih lanaca i hipermarketa na tržištu Beograda još jedan je razlog nedostatka ove radne snage.
U privatnim trgovinskim kompanijama nerado govore o platama svojih zaposlenih, ali je javna tajna da su trgovci nezadovoljni primanjima. Prema podacima objavljenim na jednom domaćem internet sajtu, koji su zasnovani na anketama sprovedenim među zaposlenima u trgovini u prestonici, prosečna plata klasičnog trgovca u radnjama daleko je ispod republičkog proseka – nešto manje od 20.000 dinara. Kasirka zarađuje oko 24.000, a komercijalisti u proseku dobijaju oko 30.000 dinara. Magacioneri zarađuju prosečno oko 22.000, dok su plate menadžera prodaje najviše, ali ne prelaze 39.000 dinara.
Slično je za naš list potvrdila i sagovornica koja godinama radi u jednom gradskom trgovinskom lancu, a koja je želela da ostane anonimna.
– Biće sve teže naći trgovce jer smo malo plaćeni za posao koji obavljamo. Zbog toga su trgovinske kompanije na proteklom sajmu zapošljavanja masovno tražile radnu snagu. Sa sve toplim obrokom zarada trgovaca je oko 19.000 dinara, i to je plata koju nude mnogi poslodavci – kaže ova prodavačica.
Prema njenim rečima, neznatno bolja primanja imaju fizički radnici u magacinima jer oni rade „na tonažu”, odnosno visina plate im zavisi od količine robe koju prebace preko leđa.
U kompaniji „Delta”, koja u maloprodaji zapošljava najveći broj ljudi, napominju da trenutno nemaju problem sa manjkom radne snage.
– U svakoj našoj radnji uvek ima više radnika koji mogu da obuče i nove kadrove za druge prodavnice. Da bi se početnici obučili za posao potrebno je najmanje tri meseca – kaže Dragan Filipović, direktor maloprodaje u „Delti”. On, ipak, priznaje da su trgovci, generalno, deficitarna struka, a jedan od razloga jeste i to što su relativno malo plaćeni, a što je odlika rada u maloprodajama svuda u svetu.
Honorarni rad u hipermarketima nije primamljiv čak ni za studente, kažu u Omladinskoj zadruzi „Zanat” koja se, između ostalog, bavi i obukom kadrova za potrebe poslodavaca.
– Istina je da supermarketi stalno traže radnu snagu, ali da studenti neće da rade te poslove. Oni se pre opredeljuju da rade za dnevnicu utovar i istovar robe – objašnjava Ljiljana Ćirić, rukovodilac zadruge „Zanat”.
Kako objašnjavaju, poslodavci u trgovini radije žele da honorarno angažuju akademce jer za njih plaćaju najmanje doprinose – oko 29,5 odsto od zarade. Nerado na ove poslove primaju osobe sa biroa starosti do 30 godina jer su u tom slučaju doprinosi veći od 70 procenta. Za sat rada u trgovini honorarni radnici dobijaju oko 129 dinara bruto.
Sa nedostatkom radnika kubure i vlasnici malih privatnih radnji koji zaposlenima, bar kako tvrde, često nude veće plate nego domaće i strane trgovinske kompanije.
– Sigurno da su veliki broj trgovaca preuzele kompanije. Stalno govore da je nezaposlenost velika, pa zato ne mogu da objasnim zbog čega već mesecima ne mogu da nađem radnika. Prehranu definitivno svi izbegavaju, valjda zato što se mnogo radi – ističe Predrag Bijić, vlasnik STR „Bandi”. Zbog nemogućnosti da nađe radnike (za platu od 25.000 dinara i topli obrok) morao je, kaže, da ukine treću smenu.
Slično iskustvo ima i dugogodišnji trgovac Vasilije Petričević, vlasnik prehrambene trgovinske radnje „Padrino”. Kaže da od deset ljudi u proseku jedan hoće da se prihvati posla u trgovini i da je pronaći radnika sve veći problem.
– Nekome ko praktično dođe sa ulice, bez iskustva, nudim platu od 24.500 dinara. I pored toga mogao bih svake dve nedelje da objavljujem konkurs jer su ljudi slabo zainteresovani – ističe Petričević.
Ivana Albunović
[objavljeno: 12/12/2008]
